Женски покрет

ИНТЕРНАЦИОНАЛНА АКЦИЈА ЖЕНА ЗА РАЗОРУЖАЊЕ

Једанаест великих интернационалних женских организација већ је у новембру лањске гoдине образовало један комитет са циљем да потпомаже рад Конференције за разоружање и да на тај начин узме активног учешћа у томе тако важном послу. Један од најважнијих задатака тог комитета је предаја петиције за разоружање. Потписи жена већ стижу у Женеву, али се тачан број још не зна. Колико ће бити велики, можемо видети из података које већ знамо. Тако знамо да је у Холандији скупљено 2 милиона потписа у земљи од 6 милиона становника! Овај женски комитет мора да има новаца да би остварио своје циљеве. Он је упутио апел свима националним удружењима да му пошаљу прилоге и најмање суме су добродошле. Београдске женски покрет одредио је у ту сврху Дин. 500. —, а Југословенски женски савез Дин. 2000. У последње време упутио је овај комитет још један апел у коме тражи од сваке жене по Дин. 10.— То је мала сума. Али, ако се одазову све жене које желе да помогну да се уништи рат. може изнети много. У томе апелу се износе подаци који јасно показују страхоте рата: 13 милиона мртвих људи чији би сандуци један поред другога покрили дужину од 6000 километара. Са индиректним жртвама рата број мртвих је још много већи 37 милиона. Ови би мртваци у редовима по десет дефиловали 162 дана. Свака смрт војника кошта око 900 хиљада динара. Појединачно рат је коштао сваког становника Француске 40 хиљада динара, Енглеске 35.000, Сједињене Државе Америке 10.000, Немачка 38.000 и т. д. Томе треба додати материјалну штету: 790 хиљада срушених грађевина, 65 хиљада километара порушених железничких пруга, 9700 порушених мостова и т. д.. Рат је коштао милион динара на сваки сат рачунајући од Христовог рођења до данас. За време од четири године Европа је изгубила уштеђевину од једног века. Један статистичар је израчунао да би са оним што је потрошено у рату могло свакој породици у Сједињеним државама Америке, Канаде, Аустралије, Енглеске, Француске, Белгије, Немачке и Русије дати једна кућа у вредности од 120.000 динара са једним тереном од два хектара и намештајем у вредности од дин. 60.000. — Поред тога свака група од 20.000 породица могла би добити болницу, универзитет, школе, рачунајући ту и плате учитеља, болничара, лекара и професора.

Израчунато у радним данима, ратни губици од 1914 —1918 претстављају рад од једног милиона раденика који би радили за 3000 година по 44 сати дневно, или 15 милиона за време од 200 година. Ови подаци нам јасно казују колико је мала свака материјална жртва коју би појединац поднео за спречавање једне нове катастрофе. Алијанса женских покрета моли све своје чланице и пацифисте да снажно помажу акцију удружених жена света и да пошаљу свој прилог, па и најмањи, преко благајника А. Ж. П. г-ђе Даре Мародић, Београд, Задарска улица бр. 7. Прилоге ћемо објавити у нашем листу Београд.

В. К.

ЗАШТИТА ДЕТЕТА НЕУДАТЕ МАЈКЕ У НОРВЕШКОМ ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ

Пригодом реформирања грађанских законика које се спроводи у Југославији и Чехословачкој уосталом и скоро у свима државама Европе указују напредни, нарочито феминистички кругови увек на Норвешку која има нарочито у погледу заштите детета неудате мајке најбоље одредбе. Зато ће бити од користи да се упозна са њима и шира публика. Ванбрачно дете има према оцу и матери иста права као брачно. Његов положај одређује се по положају социјално и финансијално боље постављеног родитеља. Родитељ, односно трећа особа, коме је предано дете мора се о њему бринути као да је брачно и постаје му тутор. Неудату трудну жену мора три месеца пре порођаја прегледати лекар или бабица. Том приликом мора жена казати име оца. Неисправно означење казни се затвором. Лекар или бабица који су извршили преглед, морају пријавити изјаву жене, ко је отац детета надлежној власти. Та власт плати и преглед и позове назначеног оца да врати издатак за предглед. Ако трудна жена пре порођаја није пријавила своје стање и име оца, мора то учинити особа која присуствује порођају лекар, бабица. Ако је породила без асистенције лекара и бабице, мора четири недеље после порођаја сама учинити пријаву. Не учини ли, казни се затвором. Ако назначени мушкарац не призна очинство, мора то одмах пријавити надлежној власти, која је преда суду да тај поведе истрагу. У случају да је неудата мајка имала у исто време односе са више мушкараца, мора све пријавити надлежној власти која исплаћује алименте и одреди детету тутора. Надокнаду алимената раздели власт на све пријављене мушкарце. Признање или доказ да је

JANUAR, 1932

ŽENSKI

POKRET

11