Женски покрет

РАСМАТРАЊА О ФЕМИНИЗМУ

Око свих непречишћених појмова стварају се непотребна говорења и неплодна расправљања. Јасни појмови намећу се снагом истине ономе ко располаже чулом за истину. Иако развој логичкога мишљења не пада уједно са догађањима стварности, несумњиво је да би реалност могла да потражи свој идеолошки регулатор у области логике. С друге стране, реалност би морала да се саобрази извесним етичким нормама, ако би требало рачунати са њеном моралном одржљивошћу. Феминизам је један од оних појмова поводом којих се потрошило врло много излишних и неприличних речи, изговорених и написаних, обично, у жучном или декламаторском тону. А он је сасвим једноставан, и по своме пореклу, и по својој суштини. Неотклонљиви и незауставни ток културе донео је собом свест да жена, по својим способностима, обдареностима, врлинама и гресима, није друкчија од мушкарца; према томе, да њене дужности, њена права и читава њена судбина не могу и не треба да буду посебно упућени и ориентисани. Али дуго је времена било потребно да протекне, док се успоставио извесан паралелизам између теоријског сазнања да је жена мушкарцу равноправан члан људскога рода и почетка практичнога одавања правде жени. Тај паралелизам добијао је врло различите аспекте, у појединим земљама. Неке земље ни данас још не могу да се похвале великом просвећеношћу јавнога мишљења о жени што у њима влада. Објашњиво је што је у овим последњима могуће да се још шире забуне, и да се поставља читава проблематика око онога што је давно задобило обележје неоспорности у културним срединама. На пример, да се, сасвим озбиљно, претреса објекција како је женин излазак из оквира кућевнога рада узрок тешке економске кризе данашњице; прецизније речено, како је женина изванкућна запосленост један од важних разлога који изазивају појаву огромнога броја незапослених радника што у свету расте из дана у дан. Узгред помињемо да је овакво тврђење произашло из једне доста честе комбинације непознавања дубоких и отсудних разлога

једне ствари, и жеље да се личне антипатије пребаце на социолошки план. Поводом ове, и многобројних других сличних примедаба које се постављају због жениног све коренитијег просвећивања, због њене све живље активности и све ширег освајања права, треба утврдити неколико неоспорности, и разграничити извесне диспаратне ствари које се често мешају. Очевидно је да је данас већ неизводљиво вратити жену у стање сладуњаве патријархалне успаваности у коме је осећала угодност недовољно свесних створова. Неукусно је и наивно јадиковати за таквим стањем, као за изгубљеним рајем. Сложеност модернога живота и његов убрзани ритам не допуштају да читава једна половина човечанства остане затворена између четири кућна зида. Жена мора да закорачи у животну борбу, хтела то сама, или не. Сам ток нашега времена у коме се врши унапређивање и усавршавање облика постојања, донео је собом неодржљивост старинског, од толиких људи оплакиваног типа жене, у суровом и нимало сентименталном животном ковитлању данашњице. Узалудан је посао дискутовати неминовности; њих ваља примати, и према њима се опредељивати. Још је наивније веровати и говорити како је жена, упућена на то да се сама о себи стара, изгубила најбољи део својих специфичних преимућстава. У истини, мушкарац и жена, по природи равноправни претставници људскога рода чија је судбина крајње озбиљна и трагична, јесу сасвим слични у суштини свога бића, и носе у себи исто проклетство и исте изгледе за разрешење и искупљење душе. Чињеница да су се данас, добрим делом, избрисале оне вештачки постављене и одржаване разлике између жене и човека које, у крајњој линији, воде порекло од необлагорођених одредаба и доктрина извесних религија, та чињеница није последица никаквог противприродног поступања, него је, напротив, исход трудног и напорног разбијања читавих многовековних наслага аберација. Тако стоје ствари, и поетски настројеним хвалитељима старих времена, кад је жена цве-

2

ŽENSKI POKRET

JANUAR, 1932