Женски покрет

тала као љубавница каквога истакнутога човека, или као вереница Христова, не остаје ништа друго него да се помире са протицањем свих овосветских феномена. Данас су могућности женинога развоја достигле оно богатство које је, до скора, било искључиви посед мушкарца. Познат је низ успеха које је досад постигла и остварила жена, као мануелна и интелектуална радница. као уметница и стваратељка. И јасно је да снажни налет све нових генерација жена, пробуђених иза све тврдоће животне борбе очеличених, неће моћи да потисне ниједна реакционарна метода више. Друго је питање који he елементи остати конструктивни и од трајне вредности, између свих оних многобројних што се образују у моћној покренутости жена да допру до пунога изражаја себе. Да би се дошло до правилнога одговора на ово питање, не треба узимати неко посебно мерило; оно што важи за делатност и трудбеност људи, важиће и овде. Све основне погрешке у претресању идеологије феминизма састоје се у претпостављању да постоји извесна психолошка и социолошка несродност у определењу човека и жене. Можда те погрешке, у неколико, произлазе из недовољно разговетног формулисања идеологије феминизма. Сем тога, док су противници ослобођења жене истицали особине мушкарца као супериорне женинима, дотле су феминисткиње, појмљиво, отишле у другу крајност, и идеализирале женина својства, у намери да једну неправду исправе другом. У ствари, почетна и првобитна истина jecтe да су све духовне, душевне и друштвене дистинкције између мушкарца и жене назидане на предрасудама, обманама, погрешним гледањима и закључивањима, и свим врстама неистина. Жена је људски индивидуум, оптерећен и одликован истом скалом недостатака и врлина као мушкарац, само ти недостатци и те врлине имају код ње, најчешће, мекше преливе и тонове него код мушкарца, сходно њеној физиолошкој природи. Кад се пође од ове истине, онда се поседује сигурно становиште са кога је лако повући прегледне потезе о моралном и социјалном значају феминистичкога покрета. Аналого процењивању рада мушкараца, од жениних делатности садрже неоспорну вредност

оне које произлазе из добре и поштене воље, и које носе на себи одлике савесности и солидности. Лудачка трка за истицањем ма чиме, и ма по коју цену, која заошијава многе жене; активност ради тога да се зајази ненормално надошла амбиција; тобожње алтруистичко поступање у намери да се сопствена личност дигне над осталима, и стави у први план; одржавање привида начелног руковођења, онда кад се ради само по личним интересима ; сва та поступања, и друга слична, не служе на част женама, као што не служе на част ни људима, и ни у колико не доприносе томе да се феминизму осигура право опстанка. У садашњици отела је маха утакмица амбиција, која је посела жене, као и мушкарце; она, разуме се, не води одуховљавању живота, ни истинскоме прогресу више културе. Али, срећом, од маније да губе дах у тој утакмици не пате све жене; има их које, са самопрегорном истрајношћу, служе искључиво каквом духовном, моралном или социјалном принципу. Додуше, оне су малобројније; али, иако је зло далеко надмоћније него добро, и у људскоме друштву, и у читавој васељени, ипак развејани комадићи добра, и само они, одржавају егзистенцију. Отуда и жене које су далеке од свих мајсторија реклама, демагогије и објављивања великим звонима свакога ситнога личнога постигнућа, јесу носиоци правога феминистичкога покрета и претставнице онога што Huje једнодневно и трошно на њему. А оне друге, које имају увек само себе у виду, не поступају, у сваком случају, ништа rope него мушкарци, са сличним интенцијама. И овде се јасно истиче неприличност сваког етичког оделивања мушкараца од жена. Уместо њега, између мушкараца и жена, као чланова људскога рода, подједнаког обима психичких могућности, треба разазнавати оне који су будни за морал од оних који су за њега слепи. Јер, најглавнија и најбитнија jede етичка дистинкција између људи која лежи у самима њима. После ње, може да дође у обзир још само интелектуална разлика ; ниједна више. Као код мушкараца, и код жена предњаче постојаном и непоколебљивом вредношћу оне које носе морални закон у себи, и које су изузете стваралачким способностима. У исто време,

JANUAR, 1932

ZENSKI POKRET

3