Женски покрет
оне једине стварно доприносе разбијању предубеђења о инфериорности жене које су одржане још на извесним местима, и код извесних личности оба пола. Свака жена што предано и исправно ради посао сходан својим снагама, макако ситан и незнатан он изгледао, даје часније свој прилог феминизму него каква „јавна радница“ којој је борба за побољшавање положаја жене згодан повод да се сама боље чује и види. А творевине генијалних жена остају најнепобитнији противразлог свим скептичким теоријама о жени. Сафо је тако неоспорно велика, и самом прегршти стихова што су се сачували од њене раскошне поезије, да и најжешћи оспоравачи жениних способности чине са њоме изузетак. Низ веома крупних стварања жена изгледа чудно дуг, кад се узме у обзир под како су мучним притисцима, још до недавно, оне живеле и развијале се. Довољно позната, та стварања је непотребно наводити. Данас постоји знатан број жена, озбиљних културних радница, које беспрекорно обављају своје дужности. Није незнатнији ни број уметница свих врста и књижевница. Међу последњима, у првоме реду налази се Селма Лагерлеф, чија књижевност, сва од беле и прозрачне северне фантазије, претставља један драгоцени аргумент за феминизам. Сама Француска располаже врло дугом листом савреме-
них песникиња и књижевница. Међу њима има неколико чија дела, по душевности и продубљености, не изостају за делима изванредне Џорџ Елиотове; иако, на жалост, највећим тиражом и најзахвалнијом публиком и критичарима могу да се похвале оне што обрађују порнографију, као прослављена Колета и извикана Ремонда Машар. Али, дејство ових последњих биће краткога века, јер су вредности трајне не само у области чистога важења, него и у оквиру нашега живота, уобрученог у формалне категорије времена и простора. Само један поуздан начин постоји да жене коначно разбију све заостале предрасуде о својој природној предодређености, и да непоколебљиво утемеље своје ослобођење, за сва времена: то је да све своје снаге што боље усредсреде на строго пречишћавање своје етичности и на савесно обделавање своје духовности. А неважна су и намењена забораву и сва образложавања што против дораслости жена за учествовање у јавноме животу истичу антифеминисти (међу којима има и жена), и сва неповезана и компромисна делања што, под етикетом рада у корист феминизма, грозничаво врше неке жене, вођене искључиво личним освртима и себичностима.
Д-р Ксенија Атанасијевић
OSVRT NA NAJMODERNIJE BRAČNE ZAKONE *)
(KAKO BI SE PREMA TOME IMAO PREUDESITI NAŠ BRAČNI ZAKON)
*) Predavanje održano u „Ženskom pokretu" u Žagrebu
Ženidbeno ili bračno pravo dio je u pravnim sustavima obiteljskoga prava, te se dijeli na ženidbeno pravo u užem smislu i na ženidbeno imovinsko pravo. Ženidbeno pravo u užem smislu obuhvata zakonske propise, koji se tiču postanka, opstanka i prestanka bračne veze, dok ženidbeno imovinsko pravo reguliše imovinske pravne odnošaje supruga. Temeljni pojam bračnoga prava, conditio sine qua non, jeste brak. Bračno pravo spada u privatno pravo, jer je brak sa pravnog gledišta jedan ugovor. — Međutim, kako se na bračnoj vezi osniva današnja organizacija ljudskog društva, to država imade na toj vezi takode veliki interes, pa smatra stoga brak državnom institucijom, te ga kao takovu i zaštićuje.
Brak je i od religioznog značenja, jer ga sve vjere drže božanstvenom tvorevinom, a katolička crkva uzdigla ga je do sakramenta. Sa bračnim odnošajem bave se napose i socijalne znanosti, prema kojima je brak značajna društvena institucija. Brak u današnjem svojem obliku kao trajna, zakonom sankcionirana veza između muškarca i žene je novijeg datuma. Primitivni čovjek nije živio u trajnoj bračnoj vezi. Na početku razvoja ljudskega društva i prije postanka države, živjeli su ljudi, prema vladajučoj teoriji, u zajednici krvnih rodaka, u t. zv. čoporima. U tom primitivnom društvu postojala je jedna prolazna spolna veza.
4
ŽENSKI POKRET
JANUAR, 1932