Женски покрет

Rođena u Sarajevu, ona je od malena sa svojom mladom sestrom (sada činovnicom u Narodnoj banci) uživala isti odgoj kao i njena braća. Kao prva Muslimanka, ona je pohađala sarajevsku mešovitu gimnaziju i njezina pričanja o zajedničkom srednjoškolskom obrazovanju najlepši su argumenti za korist koedukacije u svim dobima i za omladinu koja je bez mnogo kulturne tradicije ulazila u školu. Svršivši gimnaziju, gde se već upoznala sa svojim sadanjem mužem, njih su dvoje zajedno pošli na medicin-

ske studije. Za vreme studija ona se udala, i posle svršetka oboje su se sada vratih u Sarajevo, sa mnogo idealizma da rade za narod. G-đa Dr. Ševala Zildžić već je pristupila tom radu; ušla je odmah u upravu Ženskoga pokreta, gde vrši dužnost bibliotekara i arhivara. Znajući teškoće s kojima će se imati da bori, mi joj želimo u prvotne redu mnogo istrajnosti, a zatim idealizma da pregori sve sitne smetnje, jer je cilj kojemu je pošla velik i žrtava vredan.

ФЕЉТОН

СМРТ ФЕРДИНАНДА БИСОНА

У Паризу je 17 фебруара умро Фердинанд Бисон, један од најстаријих и најватренијих поборника за слободу, мир и женско право гласа. Још 1866 године као млад професор, побегао је у Швајцарску, јер није хтео да положи заклетву царству. Кад се вратио у Француску, борио се за слободу и бесплатно учење у школама. Он је био творац лајичких школа и закона о обавезној и бесплатној настави. На збору за мир и слободу, коме је претседавао Виктор Иго, он је ватрено нападао рат и у своме говору доказивао да рат није частан. Дубоко поражен он се чуди и сматра за богохулење да може бити Бога рата, и у журналу, који се у оно време усуђивао да се назове „Сједињене државе Европе“ он израђује цео један програм за уништење рата васпитањем. М. Бугле, директор највише педагошке школе у свом говору на комеморативној академији „Друштва за човекова права“, вели: „Педесет година је прошло. И они који се приближише овом старцу оптерећеном годинама и искуством, осећају како се потреса у дубини његове савести блага, топла и упорна вера, која беше и у његовој младости, вера пацифистичка блиско везана са вером лајичком. Усред рата пре појаве претседника Вилсона, он предлаже на једном конгресу Лиге за права човекова, уз сарадњу свога пријатеља и следбеника Габријела Сеаја, декларације које су корисне да се помену и данас, можда пре него икад. „Трајни мир могућ је само установљењем Друштва народа, које би међу народима завело исто уређење, које сваки народ примењује на своје чланове. Расправљање спорова правом, а не силом. Ово би друштво почивало на признавању права народа ма-

лих и великих на независност, на установљењу обавезне арбитраже примењиве на све интернационалне сукобе без изузетка и резерве, и на организацији моћи интернационалних власти способних да спрече потребним мерама сваку побуну или напад“. После свршеног свршеног рата, он упозорава да је најважније радити што је могуће брже на разоружању мржње. И он се жури да понесе дојучерањим непријатељима благе речи измирења. Диван је призор био видети у Берлину у сали Рајхсрата овога старога поклоника мира ситног тела, зрачнога чела, несравњеног ауторитета, како на основи искрености, доброте и чистоте, излаже моралне услове трајнога мира. Када је добио Нобелову награду, о којој он није ни слутио, познато је шта је он учинио: он поклања француским учитељима, који су у истини његова духовна деца, оно што њему припада, да би сни могли васпитањем деце слободније и смелије радити на зближавању народа.

П. П.

Марија Верона, претседница француске Лиге за женска права, написала је за L’Oeuvre следећи некролог: Фердинад Бисон феминист. Феминизам губи у Фердинанду Бисону једнога од најбољих и најозбиљнијих бранилаца. Одлучан приврженик једнакости полова, он је био у скупштини први известилац о женском праву гласа. 1906 године је поднео предлог да се женама да право бирања за општинске и кантоналне изборе . Фердинанд Бисон би наименован известиоцем и у сагласности са комисијом он додаде и право пасивног бирања, предлогу за који је тражио да буде примљен.

MART. 1932

ZENSKI POKRET