Женски покрет

magati v boju proti vsem onim, ki postopajo tako, kakor da se ti in jaz moramo mučiti, da je njim dobro. Boj, v katerem smem ugonobiti brez milosti vsakogar, ki mi je na potu, je ravno toliko vreden za vsak globlji in višji smisel življenja, kolikor je n.pr. vredna bikoborba ali pa rvanje med atleti na sejmu, pri kateri odločuje moč pesti in razvijenost mišičev. Ravno tako kakor je takšna borba brez cilja in smisla in brez etične vrednosti, in pri gledanju uživajo samo surove nature, ravno tako je tudi tisti življenski boj brez cilja in etične vrednosti, ki ga poveličujejo takoimenovane »močne osebnosti«. Ako bi bilo življenje takšne vrste boj, potem je človeštvo strašno smešno ali pa farizejsko s svojim tisočletnim trudom, da ga postavi na etične in moralne temelje, potem moramo smatrati vse velike duhove, ki so zidarji takšnih temeljev in jih zato častimo kot naše vodnike, za bebce. Da, življenje je bol, ali ne s smislom in ciljem, da mora en del propadati, a drugi sme mirno uživati vse njegove dobrine brez opomina vesti. Življenje je boj, ali boj s ciljem, da zmaga pravica,

to se pravi, bojujemo se zato, da postanemo vsi edako deležni dobrin in trpljenja. Ta boj se ne vodi z brezobzirnim eksploatiranjem socijalno slabih, nego v znamenju človeške solidarnosti in medsebojne pomoči. Ako vsega tega ne priznavamo, potem je naravno in logično, da se medsebojno koljemo. Če je tako, moramo pa imeti tudi toliko hrabrosti, da priznavamo takšen smisel in takšen cilj življenskega boja, potem ne smemo nikdar več govoriti o napredku kulture in civilizacije, nego priznajmo, da je prišel čas Somraka za vse, kar imenujemo duševne in duhovne vrednote. Gotovo je, da smo na razpotju: ali na pot, po kateri pridemo v znamenju solidarnosti in medsebojne pomoči do uveljavljenja pravega smisla življenja, ali na pot medsebojnega klanja. Vse krize, ki danes pretresajo svet, imajo v najgloblji globini samo ta smisel. Ni še izbil čisto jasno na površje, ali na dnu tli to usodno vprašanje. Beograd

Štebi Alojzija

МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЗА МИР И РАЗОРУЖАЊЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

I У САРАЈЕВУ 14 фебруара приредио je Женски Покрет у Сарајеву Академију за мир, која је била сјано посећена и одушевљено прихваћена. Академију је отворила претседница Женскога покрета Др. Маша Живановић која је изнела суштину свих данашњих напора и покрета за мир: да се сваки спор ријешава мирним путем тиме што се свака држава нападач, по аналогији санкција против појединца прогласи злочинцем, те да се изолира. Савјет Друштва народа позвао је, сазвавши конференцију за опће разоружање, на сарадњу и жене, чије претставнице с једне стране активно учествују у раду конференције као чланови делегација Канаде, Сједињених Америчких Држава, Уругваја, Енглеске и Пољске, а с друге стране је 8,000.000 жена потписало петицију, упућену конференцији. Жене у Југославији треба пажљиво да прате рад конференције, која им треба да да потстрека за њихову узвишену задаћу: да дјелују на моралном разоружању старих и младих, те да васпитају омладину за мир. Затим је г-ђа Јованка Шиљак изнела поразне бројеве о утицају светскога рата на децу дринске бановине. На десној страни ри-

јеке Дрине у 15 срезова рат је оставио 21.236 дјеце без оца, 6183 дјеце без оца и матере, преко 9000 дјеце је гладовало, 866 је умрло од глади, а 917 дјеце је морално пропало. Ако свим бројевима додамо још страдања деце из срезова с лијеве обале Дрине, онда ће се тај број подвостручити и прећи 100.000 унесрећене дјеце. Г-ђа Шиљак је завршила свој говор апелом на мајке. Господин Јован Палавестра рецитовао је пацифистичке пјесме из југословенске поезије: „Стара слика“ од Крањчевића, „Пјесма инвалида“ од Алексе Шантића и „Сабља и плуг“ од Владимира Назора. Његове рецитације оставиле су најбољи утисак. Секретар Женског покрета, г-ђа Радојка Манојловић је у своме говору приказала сва настојања у хисторији да се оствари ограничење наоружања. (Њено предавање износимо на другом месту). Господин Др. Јован Кршић је говорио о миру као основу новог назирања о свету, на бази Спинозине изреке »Рах Fortitudo Animae«. Ова врло успјела Академија је била завршена свирањем Кавкаске свите од Иванова-Иполитова. Академији је присуствовала маса света свих слојева, која је са ретком пажњом пратила сва излагања.

MART, 1932

ZENSKI POKRET