Женски покрет

КЊИЖЕВНОСТ

КЊИГА Г-ЂЕ КАМИЛЕ ЛУЦЕРНЕ O ГЕТЕУ 1 )

1) Camilla Lucerna, I. Proteus - Goethe; II. Studieu zu Goethes Rädtseldichtung „Das Märchen," Zagreb 1932.

Поводом овогодишње Гетеове прославе, загребачка секција Удружења университетски образованих жена издала је, у посебној свесци, два рада г-ђе Луцерне о Гетеу, на немачком језику. Први рад, Протеј-Гете, јесте сажет осврт на исполинско стваралаштво и на многоструке обдарености писца Фауста, који је доиста сличан Богу Протеју, својим чудесно неисцрпним метаморфозама духа. Г-ђа Луцерна неоспорно је продубила и проживела Гетеа, у свима појавама где су се, отворено или притајено, манифестовали његови неупоредно богати унутрашњи садржаји. Огромни домашај Гетеове активности навео је ауторку на закључак да је читава егзистенција немачкога песника била сведена на делатност, кроз коју је он постао господар свих болова, Непобитно је да је Гете од свих појава живота захтевао појачавање своје животне енергије, али би се могла опширно дискутовати тврдња по којој један од највећих уметника живљења што су икад постојали није ставио циљ свога живота у своје радости. Исто тако, не би се могло потписати сувише идеалистичко схватање ауторкино да је најбогатији дух новога доба био слуга, а да су поштеда, уважавање и потпомагање других биле његове главне одлике. У сваком случају, Протеј-Гете изливен је на основу темељнога искуства и савеснога познавања предмета. Други рад обухватају три кратке студије о Гетеовој Бајци, „која је хтела да буде загонетка, и остала је загонетка‟. Ове студије стоје у вези са ранијим немачким радом г-ђе Луцерне о истоме делу, штампаном још 1910 г., у Лајпцигу (Гетеова филозофија природе као уметничко дело). О непротумаченој Гетеовој Бајци мисли ауторка да је она игра фантазије,

али да je, као таква, симбол прадогађаја што у сваком органском постојању долази до израза. У Бајци је спроведена идеја о прачуду у световима природе, уметности и духа; зато је она постала тип и уникум. Важно је запажање да је у своме делцу песник наговестио преокрет супротности што треба да створи један нови, виши светски ред. Чини нам се да је ауторка оштроумно запазила како је „четврти краљ“ у Бајци симбол свега изнуђенога, неправилнога и догматичкога у цркви, држави, уметности и схватањима о свету. Убедљиво нам изгледа и образложавање да се „четврти краљ“, као богати симбол, односи још и на Њутна, чијем је механичко-математичком пооматрању природе немачки песник супротставио своје динамичце критичку светлост. Објављене студије о Бајци јесу само први део три допунска рада који треба свестрано да образложе поставке што је г-ђа Луцерна изложила у своме раније публикованом немачком раду о истоме спису Гетеовом, и да на њих dane критичку светлост. Два у Загребу штампана прилога истраживању Гетеовога стварања г-ђе Луцерне јесу солидан посао, и одају, поред великога разумевања, и корениту симпатију за писца који је, доиста, „за осамдесет година исцрпео скоро све облике стања и делатности из којих се састоји културна историја.“ Познавање Гетеа г-ђе Луцерне јесте једно од најнебаналнијих код нас. Њој се никако не може пребацити да је, у славу Гетеа, понављала општа места, или од других давно или скоро изречена опажања, или да је просипала празне и усиљене речи.

Ксенија Атанасијевић

„NAŠA NARODNA UMJETNOST"

Pre nekog vremena izašla je u Splitu pod gornjim naslovom knjižica g-đe Vinke Bulić, koju toplo preporučujemo svima našim ženama i udruženjima. (Na nemački jezik prevela je tu knjižicu g-đa K. Lucerna iz Zagreba).

Ne samo što je lepa po formi, papiru i tisku, lepa je i po svojoj sadržini. Informativna je i vredna za svakog: za onoga koji poznaje našu narodnu umjetnost, kao i za onoga, ko se za nju tek zanima, a poslužiće svakom, ko se bavi i socijalno ekonomskim pitanjima kod nas, naročite u doba današnje krize. Slikarstvom kičicom uspela je g-đa da u knjižici oživi našu dalmatinsku seljanku naročito

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

АПРИЛ, 1932