Женски покрет

ничке препреке, ма од колике важности оне биле, могу се савладати ако само постоји доста јака воља да се мора триумфовати у успеху.“ Сви су говорници наглашавали обавезе, које су већ до сада примљене односно разоружања, као што је изјавио делегат Интернационалне лиге за права човека и грађанина, када је казао: „Постоји једна обавеза, која се мора одржати... Привидно смањење оружања не може бити довољно да се одговори тој обавези". Неколико делегата су скренули пажњу Конференције на чињеницу „да Конференција не говори и не ради само у име Влада“ она је такође одговорна и пред свима народима. Три говора су окарактерисали пропаст, која прети целоме свету. Жене су говориле о убитачним претераним прохтевима, о непоправимим али скривеним непријатељима мира. Интернационална федерација синдиката дефинисала је фабрикацију муниције као једну срамотну болест модернога друштва, а хришћанске организације су тврдиле: „Ми се обраћамо Конференцији у нади да ће она имати снаге да се одупре утицају оних, који имају интерес да се одржи овакво оружање, и да ће она моћи постићи да се оствари истинско смањење оружања и припреме за рат. И док су сви говорници тражили само ограничење оружања и прогресивно смањење наоружања, дотле су радници захтевали да се оствари у најкраћем року универзално разоружање, потпуно и контролисано. Сви су делегати захтевали право на рад и живот у миру: жене су највише мислиле на децу и на будуће генерације; омладина, преко претставника интернационалне студентске организације, потсетила је на страшне успомене смрти и изразила своју наду, да овај рат буде и последњи. Један други млади глас преко океана, који говори у име Комитета за разоружање американских студената, рекао је: „Тих 10 милиона омладинаца, који су исто тако моћно волели живот као што га и ми волимо, зар су они били жртва илузије, када су пре кратког времена пали овде... За наш сопствени живот се ми овде боримо. Студенти са пасијом прате рад Конференције, јер се иза ваших већања уздиже одвртани фантом смрти“. У »Vox Populi« ми смо такође ставили и резолуцију, коју су следећег дана предали Конференцији Удружења старих ратника, и која протестује, што се свакога дана повећавају буџети за рат у свима земљама, док се

стално штеди на инвалидима, на удовицама и на ратној сирочади, као и на издацима за хумана и социјална дела. Они тврде, да би „њихова организација сматрала неповољан свршетак Конференције, као универзалну несрећу.“ Дипломатским језиком сваки говорник је јасно и снажно нагласио, да се Конференција не сме завршити без позитивних резултата. Ви ћете се сетити, Господине Претседниче, да се ова велика симфонија »Vox Populi« свршава снажним тоном озбиљног обавештеча, који је изражен у име радника целога света: Г. Вандервелд је рекао: „Народи су на крају свога стрпљења. Ето шта ми тражимо, или управо шта ми захтевамо. Ми смо у моменту када се судбина ствара. Из ваших већања ће произићи или мир, или, у најкраћем року, поновни рат.“

Ми смо потпуно свесни броја, разноликости, значаја, свих оних узрока, који покрећу све оне тежње, које достижу врхунац у »Vox Populi« симболистично израженим тежњама свих мушкараца и жена, који су се посветили раду за идеал мира. Међу њима, и Ви, Господине Претседниче, заузели сте своје место. Идеја која даје потстрека у »Vox Populi« дугује много апелу, који упућује Ваша личност и утицају, који Ви имате на јавно мњење: „Ако народи хоће разоружање, они то могу постићи; ако испоље своју чврсту вољу они ће приморати да се дође до резултата.“ 13. фебруара 1931 год. ви сте рекли целоме свету: „Надам се да ћете Ви показати Владама, које теже прогресу, да he им народи следовати. Нека се из свих земаља чује светао глас народа, да ћe они пристати на жртве, да хоће да приме потребан ризик, да би се човечанство спасло од рата, те куге, која већ вековима не престаје да руши.“ Од тада Ви дајете без одмора вашу снажну помоћ напорима за остварење Мира, настојећи да дођу до изражаја жеље народа и да се осети њихова воља. Надајући се да ћете потпомоћи увек напоре за мир, Господине Претседниче, ми Вам предајемо ову прву свеску »Vox Populi«, у име неколико стотина милиона ваших ближњих, за коју Вас молимо да примите као симбол тежњи народа, жељних мира.

JULI I AVGUST, 1932

ŽENSKI POKRET

113