Женски покрет

ПОЛНИ ЖИВОТ ЧОВЕКА

Поводом књиге проф. Д-р Ал. Ђ. Костића. Иако је полни живот питање за сваког појединца такве природе, да се његово решење не може избећи нити прелазити ћутке, влада не само у народу већ и код појединих интелектуалаца једно такво необавештење, какво ретко налазимо у стварима, које најнепосредније додирују живот оба пола. За давање обавештења у том правцу позват је само лекар, и то лекар који је нарочито проучио ово питање. Обавештења са других, нестручних страна бескорисна су, чак могу бити и штетна. „Истини и науци се не служи, ако се ствари не кажу онакве, какве су“, то је мото Костићеве књиге, у коме је писац остао од почетка до краја доследан. Сматра, „да је полни живот у суштини манифестација једне нормалне биолошке функције, и да сваки човек мора стати против лицемерног тврђења да је наш полни живот стидан и грешан, јер знамо да здрави полни живот претставља стожер среће и благостања, како појединца тако и заједнице, у којој он живи.“ Не може да буде правилнијег схваћања и кориснијег савета у данашњем хаосу, у којем се губе не само појединци, већ са њима и целе породице, што често има свој узрок у погрешном схваћању полног живота и последица, које он са собом носи, и у којима најјаче, чак можемо рећи искључиво као и свуда пати жена. Књига је својим стилом и садржином намењена интелектуацима оба пола, и то лицима, као што писац каже, за полни живот зрелима, јер „није потребно да сву истину о полном животу сазнаду они, који за тај живот још нису сазрели." Садржина књиге је подељена на 5 глава. Прва је посвећена саставу и раду (физиологији) мушких и женских полних органа и њиховој хигијени. Глава друга описује буђење полног живота и појаве пубертета код оба пола, његову хигијену и дијететику. Глава трећа описује полни прохтев и његово зрачење у човечијој души, анализу његове нормалне, у кратко и абнормалне ориентације, улоге које играју поједина чула у изазивању полног прохтева и средства, која полни прохтев смањују. Глава IV обухвата целокупан зрео полни живот: Полну моћ код мушкарца и код жене, са обзиром моћи вршење обљубе и моћи оплођења. Обљуба сама и њен механизам описана је, како писац сам наводи, пo В. Велде-у (гинекологу, који се нарочито бавио тим питањем у своме делу Die vollkommene Ehe). Опширно je описана полна немоћ, њени узроци, лечење код оба пола, вештачко опло-

ђење (према Хирнбергеру у великом немачком делу Halben-Seitz: Pathologie und Biologie des Weibes). Једну засебну капитолу чини тема: „спречавање зачећа у циљу регулисања рађања“ у ком писац излаже сва савремена схватања на темељу медицине, еугенике и социологије. Глава V се бави престајањем полног живота климактеријумом код оба пола, са телесног и душевног гледишта. Поред медицинских факата књига је врло богата етнографским подацима (народни обичаји, веровања, враџбине). Писац располаже познавањем стручне литературе у тој грани, као и књижевности: црквене, (библија,. Лутер и др.), белетристике свију времена: класичне, средњевековне и савремене, из којих доноси чешће цитате (Овидије, Плиниус, Русо, Мопасан). Од стручних писаца износи поред својих посматрања податке из Блоха, Хавелок Елиса, Роледера, Форела, Крафт Ебинга, Ломброза, Хиршфелда, Фирбрингера и особито, као што сам већ нагласила, В. Велдена. Књига као свако научно објашњење о полном животу, значи један корак унапред, јер правилно схваћање у томе правцу развија у човеку један здрав оптимизам, који је conditio sine qua non импулсу ка раду истварању на културном развитку човечанства, јер је стожер једног сложног и срећног живота у двоје, моногамије, која претставља институцију, која најсавршеније одговара идеалима о нашем породичном животу. Писац се у целокупном схваћању полне заједнице показао као одлучан феминиста у ширем смислу, (као и Форел и остали који су дубље улазили у полно питање). Он штити елементарна права женина, даје јој поред мушкарца једно достојно место, које јој је природа доделила, али која јој мушкарац у свом егоистичком схваћању не признаје. Јер, проучавање физиологије полног живота жене је једна тек врло млада грана науке. У прошлим вековима није се ни помишљало на то, да жену треба схватити озбиљно и алтруистички, већ је била третирана као једна ствар, која је створена искључиво за задовољење свију физичких потреба човека. Крајње је време да се увиди да полно питање није могуће решавати под перспективом застарелих, неоснованих, егоистичких предрасуда, већ само према биолошким законима, којима је он подвржен, и да се у његову суштину може ући само посредништвом једне ригорозне науке, која не зна лажи нити: претварања. Београд

Dr Вилма Јанишева Рашковић

JULI I AVGUST, 1932

ZENSKI POKRET

119