Женски покрет

несрећна али, на крају се удаје (ипак) за свога друга из детињства, Владу Милошевића. Разуме се да се ту не може говорити о психолошким моментима, о унутрашњим разлозима, о тумачењу те љубави на један други, дубљи начин: ту је аутора оградила њена младост од сваке замерке те врсте. Она је тако замислила живот; она је тако замислила љубав, и тако је испричала, просто и наивно. Она живот није посматрала, као што га још није ни живела: у њеној глави створиле су се слике и она их је репродуковала. Г-ца Радоичић није посматрала живот (није ни могла) у његовим унутрашњим збивањима и душевним сукобима. За то је потребно искуство и известан број година који би бар приближно био још једном толики као број година којим она данас располаже. А она нема ни једно, ни друго. Али, зато је посматрала спољашњи живот; пратила је његове спољашње манифестације и доказала, да уме интелигентно да запази и живо и јасно да репродукује све оно што јој се учини важно за оквир радње. Таквих места има доста у овој књизи, и свако од њих посебице мора да изненади. Слика трка у Паризу, и, нарочито, живот у манастиру, где је Нада била у заводу, дати су ванредно живо и добро. При овом подвлачењу непрекидно се има на уму ауторова младост; та мисао иде паралелно са мишљу о ваљаности романа. Има и других елемената у књизи, који обећавају доброг романсијера: Рејмонов портре дат је особито рељефно (унутрашњи духовни Рејмон мање је пластичан, али то смо већ оправдали) и тешко се заборавља. Осим тога, ма да је књига доста опсежна нема развучености ни бесконачних описа у које је лако г-ца Радоичић могла да залута; диалог је природан, живахан, неусиљен. Има у овој књизи мисли о друштву које би се једнога дана могле развити, кад њихов аутор изиђе из реона полудетињске сентименталности; Рејмон каже на једном месту: „Кад сте видели да се друштво захваљује на бесплатним услугама? Оно прима то као нешто што му припада.“ На другом месту, где говори о злоби и суревњивости тога друштва, има једно фино поређење: „... И да није било те маске, колико би она (Нада) опазила и чула притворних и ироничних осмеха, финих шала, спрам којих груба истина није ништа, као што ни мач није ништа у отвореном двобоју спрам талијанског малог бодежа у мрачној улици.“

Г-ђица Радоичић има маште и амбиције да из ње узме и пружи оно што је најбоље. А то није све: она има талента, она је то доказала. Ако настави, једнога дана ће дати ствари од неоспорне књижевне вредности.

Дора Пилковић

студ. фил.

BIBLIOGRAFIJA ŽENSKOG PITANJA I ŽENSKOG POKRETA

U junskom broju nemačke mesečne revije »Die Frau« čitamo sledeći interesantni i važni izveštaj: Nemačko »Udruženje akademsko obrazovanih žena« izradilo je u saglasnosti sa praškom državnom bibliotekom i pomoći mnogih vlasti, udruženja i društava za vreme od skoro pet godina bibliografija nemačke literature o ženskom pitanju i ženskom pokretu od godine 1790 dalje do danas. Nazivu svake knjige dodata je kratka sadržina dela i tako može svaki kogod se služi ovom bibliografijom dobiti pregled suštine i karaktera svakog navedenog dela. Bibliografija ima oko 7000 naziva i podeljena je na sledeće skupine: 1.) Bibliografije 2.) Fiziologija i pshihologija žene. 3.) Žena u duhovnom životu. 4) Žena u kulturnoj istoriji. 5.) Žena u pravu. 6.) Žena u sistemu privrede. 7.) Individualnosti. 8.) Organizacija. 9.) Kongresi, konferenci je. 10) Izložbe. 11.) Sociologija ženskog pokreta. 12.) Istorija ženskog pitanja i ženskog pokreta. 13.) O ženskom pitanju i ženskom pokretu uopšte. 14.) Protivnici ženskog pokreta i odbrana. 15.) Žensko pitanje i religija. 16.) Žensko pitanje i pitanje rase. 17.) Žensko pitanje i socijalnorevolucionarni pokreti. 18.) Žensko pitanje u pesništvu. 19.) Brak, materinstvo i porodica. 20.) Seksualna etika i seksualna reforma. Reforma braka. 21.) Prostitucija i trgovina belim robljem. 22.) Antialkoholni pokret. 23.) Vaspitanje i naobrazba. 24.) Študij. 25.) Poziv i zarada. 26.) Socijalna nega u korist ženskog spola. 27.) Telesno ojačanje. 28.) Reforma i promena stila u odelu. 29.) Žena i crkva. 30.) Žena i država. Žena i opština. 31.) Žensko pitanje i ženski pokret u inostranstvu. Delo će imati oko 700 strana i da bi bilo izdavanje moguće pozivaju se članice udruženja, koja su se već ranije interesovala za ovo delo, da se prijave kao pretplatnici. Ova biblioografija je prva svoje vrste, pošto niti u Nemačkoj niti u inostarnstvu ne postoji do sada slično delo.

118

ŽENSKI POKRET

JULI I AVGUST, 1932