Женски покрет

važno. On kaže za sebe da je pobornik one zajednice dobara, koja izlazi iz potpunog razumevanja i pristanka. On odbacuje doktrina »što je moje ni je tvoje, što je tvoje to je i moje«, to za njega nije zajednica. (Svršetak u idućem broju) Zagreb

Cand. iur. Sonja Breberina

БОРБА ПРОТИВ АЛКОХОЛА У ЦИРИХУ И РАД ЦИРИШКОГ ЖЕНСКOГ ДРУШТВА 3A БЕЗАЛКОХОЛНЕ РЕСТОРАЦИЈЕ

Први безалкохолни локал, „Циришког женског друштва за рефому гостионица", отворен је у Цириху 17 децембра 1894 године. При проучавању установа, које су отворене ради сузбијања алкохолизма, поставља нам се питање: ко је први дошао на идеју да отвара домове и да организује друштва за борбу против алкохолних пића? Наравно да су то били људи, који су увидели народну несрећу проузроковану употребом алкохолних пића и посећивањем многобројних локала са точењем алкохола то су трезвењаци (апстиненти). Цирих је пре 38 година бројао врло мали број трезвењака. Друштво „Плави крст“ нарочито је радило на спасавању пијаница. Поред „Плавога крста“ године 1894 јавља се нови покрет, који се заснива на научној основи. Познати научник, професор Форел, тада директор душевне болнице, установио је да број болесника од делириум-тременса све више расте у болници, и да болесници, пуштени из болнице, после извесног привидног излечења, већим делом се одају пијанству, док други болесници, које је обућар Босхард окупљао око друштва, које је истакло за циљ спасавање пијаница, постизавали су невероватне успехе, шта више и окорели пијанци су се поправили. Једнога дана упитао је проф. Форел Босхарда, на који је начин он успео да излечи пијаније, кад професор није био у стању то да учини. Обућар му на то одговори: "То је сасвим проста ствар. Ја сам, професоре, трезвењак а Ви нисте“. Тако Форел поста трезвењак и поборник трезвењачккг покрета. Он је од тада научно простудирао питање алкохола. Први међународни конгрес антиалкохолни у Цириху одржан је 1887, а 1888 године створена је прва установа за помоћ пијаницама на трезвењачкој основи. 1904 године ступа Форел у међународни ред трезвењака и оснива

прву ложу трезвењака Швајцараца „Хелвеција" Предратна Србија има врло много да благодари проф. Форелу за свој антиалкохолни покрет. 1893 године професор Форел на једној седници изнео је потребу отварања безалкохолних народних домова у ширим размерама,, Да би се дошло до потребнога новца, присутни су се сложили да се организује базар. који је организован 19 и 20 јуна 1894 године, На томе базару је пало 17.000 швајцарских франака, што је за оно доба било и сувише задовољавајуће. Народ је разумео антиалкохолну борбу и са задовољством прихватио идеју. Имућни су помагали прилозима, али и обични људи су много учинили за добру ствар. Комитет који је припремио тај базар, претворио се у Женско друштво за умереност и народно благостање, јер се у оно доба није друштву још смело дати име трезвеност или безалкохолно. Чланице тога друштва су 1894 године отвориле један локал код малог Мартиног двора, ау бившем атељеу једнога сликара. За намештај су чланице прикупиле новац, и створиле од атељеа пријатне и укусне просторије. Друштво је ставило себи у задатак, да гости морају бити добро услужени, да јело и пиће буде просто али укусно, изнето пред госте тако да свакоме буде пријатно. Велике муке су биле у почетку са неспретним особљем, које су морале често мењати. У почетку се издавао само млечни напитак, али убрзо је почето и са издавањем ручка и вечере. Посета је била све већа и већа, и морало се мислити на друге просторије. У она доба је било тешко наћи подесан локал, пошто су све мање градске гостионице биле у рукама пивара. Но и то се пронашло. 1895 године отварају су још два локала. Почетак је био врло скроман, задовољавало се оним што се пружало, посао је напредовао, ничу нови домови, један за другим. 1895 године Друштво назива своје установе „безалкохолним гостионицама". Овај нови назив је био новина за Цирих. 1896 године отвара се „Сунчани поглед“, 1897 „Ритли“, а 1898 почиње друштво рад у своме првом великом безалкохолном ресторану „Карло Велики“ и ту су чланице имале да се боре са мушкарцима. Мушко друштво је хтело у истом локалу да отвори неку врсту народне кухиње, са ограниченим точењем пића. Жене су пак виделе да ће им то кочити безалкохолну борбу, и предлажу мушкарцима да кухињу воде без алкохола, те тако они одустану од своје идеје и предадоше цео посао женама. Један

130

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СЕПТЕМБАР, 1932