Женски покрет

ZLATA KOVAČEVIĆ - LOPAŠIĆ.

12 novembra napunila je g-đa Zlata Kovačević-Lopašić, potpretsednica Jugoslovenskog ženskog saveza 70 godinu života. Tom prilikom neka primi i sa naše strane iskrene čestitke sa željom da u duševnoj i telesnoj svežini još dugo radi u svome užem delokrugu u Zagrebu i u svome širem Jugoslaviji za čiji ugled i procvat se ona uvek zalaže iskreno i nesebično. Od kako postoji savez naših društava, g-đa Zlata Kovačević - Lopašić zauzima u njemu mesto potpretsednice i njemu posvećuje svu svoju aktivnost i ljubav. Proslava njenog jubileja u Zagrebu neka joj je dokaz kako je svojim radom stekla simpatije žena.

„Ženski pokret“.

ПРОМЕНА ВЕРЕ БЕЗ УБЕЂЕЊА

Да поједина лица прилазе новој вероисповести само у жељи да избегну своје обавезе и раскину стање које им је, по њиховом гледишту, постало несношљиво, као и да створе себи могућност привидно легитимног уживања нових задовољстава — није нова ствар. Ових је случајева било и много раније, ма да у нашим крајевима после уједињења знатно више. Та већа бројност оваквих случајева изазвала је многе протесте и огорчења противу конфесија, које су оваквим лицима пружале несимпатичну помоћ, као и захтев да држава стане на пут готово посталој пракси. Не бисмо погрешили ако бисмо рекли, да су искључево католици и православни прилазили овој мери, први, не желећи да једино смрћу свој ранији брак разведу, а други, да би скратили петогодишњи одвојени живот пре развода брака, ако већ не постоје други строго набројани узроци, као и уопште дугу процедуру развода. Доношењем новог кривичног закона и његовом одредбом у § 399 мислило се да ће се овом стати на пут. Мора се признати да су случајеви ређи, али нису искорењени. Један релативно скорашњи случај узбудио је Љубљану, у толико више што су разне судске инстанце стале на два различита гледишта. Ово је дало повода да и г. др. Радо Кушеј, професор универзитета у Љубљани, изнесе своје интересантно гледиште у „Словенцу“, а у чланку „Шеријатски закони на словеначко-далматинском правном подручју“ („Словенец“ од 20-Х-1932 год.). Како овакви испади појединаца стварају с обзиром на постојеће зак. прописе чудне двојне ситуације и изазивају извесне законске контрадикције, које се као факта примају, али с правног гледишта тешко правдају, најбоље ће нам послужити овај пример на коме ћемо се задржати.

Окружни суд у Љубљани, као суд прве истанце, донео је у једном конкретном примеру одлуку да брак склопљен по прописима исламске вероисповести није правноважећи, ако га је склопио муж, који је пре тога био у браку закљученом по прописима римо-католичке вероисповести. Ову одлуку окружног суда потврдио је и другостепени суд у Љубљани, а Сто седморице у Загребу, по жалби, поништио је одлуку другостепене инстанце на основу Закона о шеријатским судовима и шеријатским судијама од 21-III-1929 године. Сто седморице у Загребу сматра да Закон о шеријатским судовима и шеријатским судијама важи за целу територију наше државе и да редовни суд у Љубљани није надлежан да доноси одлуке у погледу брачног права лица исламске вероисповести, јер је у конкретном примеру био склопљен брак пред шеријатским судом а за тако склопљен брак, с обзиром на § 2 тач. 1 Зак. о шеријатским судовима, само је шеријатски суд овлашћен да доноси одлуку о питању да ли је тај брак правноважећи или није. Ову одлуку Стола седморице у Загребу на интересантан начин побија г. професор др. Кушеј следећим разлозима: 1) Закон о шеријатским судовима може да важи као формално право, већ по општим правним принципима, само у крајевима у којима важи шеријат као материјално право. Шеријатско право није било као материјално право никад признато на територији, која је раније припадала Аустро-Угарској монархији и она га никад није признала. Најбољи доказ за ово непризнавање шеријатског права. је закон од 15 јула 1912 године (држ. зак. бр. 159). Тим законом је држава признала муслиманску верску заједницу и гарантовала уредбама и обичајима исламске вероисповести заштиту државних власти у колико нису у опре-

154

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР, 1932