Женски покрет

Ефект посланице није изостао. Јавно одато признање женама и изражено поверење диже њихову самосвест и оне одушевљено пристају уз покрет. Културне и отмене жене отварају широм врата својих домова и окупљају око себе коло младих књижевника. По њиховим огњиштима распреда се ватра народних идеала. Романтичарка, сама књижевно слабо продуктивна жена беше душа књиге свога доба. Па ипак се јављају неке и као списатељице. Драгојла Јарневићева, Јагода Брлићева, Ана Видовићева, те кнегиња Љубица Обреновићева - све саме Илирке. Но поред ових велики је број оних, које су директно или индиректно утицале на развој југословенске мисли, a о којима се мало или ништа не зна. Гајеву мајку зову савременици „мајком свих Илира“ због јаког утицаја што је имала на сина. А велики југословенски мецена, владика Шросмајер, говорио је у свима могућим приликама, од рођења па до смрти: "Ако је шта добро у мени, то јe од моје мајке”.

Ј. Б.

Нове књиге Вардар, календар за 1933 годину

Коло српских сестара је дало XXI књигу свога календара Вардар, који се састоји из званичног календарског дела и из изванредно богатог и добро уређеног алманаха. Алманах садржи прилоге књижевне, научне и информативне о раду Кола српских сестара са свима пододборима. Поред народне песме - Љуба малог Радојице, алманах доноси две патриотске песме Рикарда Каталинића Јеретова, Марије Кметове, Доре Груден, Десанке Максимовић, Данице Марковић, Ристе Одавића и Баба Красу Јелене Димитријевић. Од научних чланака треба истаћи: Разоружање од Јована М. Јовановића, Слава и хвала Шумадији од Станоја Станојевића, Осман Ђикић од Владимира Ћоровића, Освојење Једрена и Скадра 1913 од Милутина Лазаревића, Шарлота Масарик - превод чланка г-ђе Весели, Сибин Жегљански од Илије Трифуновића, Југословенски идеал и књижевност од Зарке Каснар-Караџић, Теофанија пчињска монахиња од Јована Хаџи-Васиљевића, Дарпна од Томе Смиљанића, Штедња у народу од Велимира Бајкића. Од књижевних прилога у

прози не можемо не напоменути: Утиске с пута по нашој земљи од Јелене Димитријевић и приповетку Тајна несуђене од Драгице Савић. Поред свих разноврсних књижевних и научних прилога који према духу. данашњице служе просвећивању најширих маса народних, алманах је са истим смером дао низ разних слика и о њима саопштио занимљиве и прецизне податке. Тиме је Вардар пронео своју мисију и за ову годину.

БЕЛЕШКЕ

Управни одбор Женског покрета у Загребу. На скупштини Ж. П. у Загребу, одржаној 12 децембра 1932 године изабран је следећи одбор: претседница: др. Мира Водварка-Кочонда; одборнице: Бедековић Даница, Бреберина Соња, Чанић Драгица, Димовић Слава, Драшкић Љубимка, Гавранчић Милка, Хафнер Кристина, Ковачевић-Дугачки Драга, др. МојићИвановић Ангелина, Освалд Зденка, Папаилиопоулос Ани, Пајер Дуна, др. Растовчан Слава, Ренди Едит, Смречки Љубица, Шврљуга-Миљан Анка, Узелац Марта, Вавра Јелисава, Вираг-Драшковић-Свобода Љубица, Водник Фелицита, Мазанац Божена, Полицер Ивана. Надзорни одбор: Борковић Олга, Гезл Марија. Одговор господина Министра просвете. Као што смо у прошлом броју јавили, биле су код господина Министра просвете претставнице Женскога покрета у Београду и Удружења универзитетски образованих жена да га замоле да се враћање наставница и наставника врши по једном одређеном систему. Господин Министар је дао писмени одговор, у коме каже да ће се обазирати на предлоге ових организација. Француске феминистичке организације, и то „Лига за право жене” (претседница адвокат Марија Верон) и „Француска унија за женско право гласа” (претседница С. Брунсвик) желе одржати приликом марсејске конференције Интернационалне алијансе два састанка са претседницама националних организација. Први састанак одређен је за 18 март по подне, а други за 21 март по подне. Сврха састанка је споразум с обзиром на предлоге за ревизију програма Интернационалне алијансе. Састанци су одређени у споразуму са госпођом Корбет-Ашби. Награду Северине је примила ове године Симона Тери за драмско дело »Comme les autres«. Награда Северине, основана за успомену за велику француску социјалну раденицу Северине, подељује се сваке године за књижевни рад жени која најбоље пропагира потребу интернационалнога мира.

16

Штампарија „Змај Јова“ А. Терзића Београд, Влајковићева 4, Телефон 27-035

ŽENSKI POKRET

JANUAR, 193;