Женски покрет

ногa језика, без чега се не може помишљати на праву народну образованост. Да ова настојања морају бити окружена најбољим успехом, не треба сумњати, јер у близини имамо речите примере како су. успели слични потхвати, и то код народа који из прошлости нису могли црпсти или сасвим ништа, или много мање него ми, и јер смо се ми на први поглед могли уверити ла су разлике у језику код нас много мање него што је то случај да наведем први пример који ми пада на ум код народа немачког имена. Треба само испоредити тиролски дијалекат са саским, или аустријски са дијалектом доње Немачке, и човек мора признати да је међу њима неиспоредиво већа разлика, а ипак сва та племена имају само један немачки књижевни језик. Исто је тако и са талијанским. Зашто не би, дакле, било могуће да се јeзичне разлике измећу Хрвата, Крањаца и Срба, које се чак не могу звати ни дијалектичнима, подреде једном општем књижевном језику? И доиста у успех не треба сумњати, само ако ви, моје госпође, нашој ствари не ускратите своју припомоћ, с којом се може учинити све. А у то пак не може посумњати нитко, коме су позната ваша срца, отворена за све велико и лепо, само чим ту ствар промотрите у њезину правом значењу Зато сам одлучио да вас у збитом нацрту упознам са старом историјом и најновијим књижевним препородом наше отаџбине, и тако јe угледала светло ова брошура, koју вам посвећујем с најдубљим поштовањем. Ви ћете из ње разабрати ла су се наши пређи борили за палму славе с најслављенијим народима старине; да cу језик нашега народа и сами странци држали исто толико лепим и дражесним као и његове лепе кћери, и да ми нисмо, као што се могло држати у време летаргије, без књижевности, него обрнуто, имадемо књижевног блага од највеће вредности. Треба ли још нешто да се лепе душе освоје за наше сврхе? Не, не, ја не сумњам, ви ћете се, кад прочитате ове ствари, предати ствари отаџбине. с оном светом усрдношћу која јe искључиво својсво ваших танкоћутних срдаца. Ви нећете хтети да заостанете за великодушним женама осталих образованих народа у најузвишенијем чувству - љубави према отаџбини, - него ћете чином доказати свету да сте вредне кћери најстаријега племена онога народа коме име долази до речи „слава”.

Затим изложивши историју Илира, прелази на књижевност где истиче и жене па долази нa илирску ренесансу. Говори много о вођи покрета Људевиту Гају, његовој штампарији и новинама. Гај штампа прве новине на народном језику под именом „Новине Хрватске" 1835. Удесио је лист за провинцијалне Хрвате но ускоро долази до спознаје, да је такав лист „који се затворио у уске границе мртворођенче, и да сав разнолични, али језично сродни народ Илира треба један заједнички књижевни орган, који ће бити једнако приступачан свима гранама и члановима”. Стога он већ 1839 проширује границе свог листа: новине су изашле под натписом ~Илирске народне новине“. Гај ту узима језик „како он живи код пука у Вој. Хрватекој, Далмацији, Приморју Истри, Славонији. Србији и т. д.“ Гај мења и ортографију - узима Вуков правопис па пише „најбољом европском ортографијом”. Истичући важност тога Драшковић каже: "Без одлучна корака, без напуштања досадањега партикуларизма, који је само изолирао и убијао сваку вишу тежњу, без уједињења у духу и речи, без заједничкога књижевнога писма и ортографије, не може се ни замислити трајан књижевни напредак Илира. То су схватили већ давно сви Илири који знаду јасно мислити и који су непристрасни, а борба се водила само о начину како треба провести ово уједињење - - Такво уједињење није могуће, а да поједине гране с болом не жртвују партикуларне интересе. Али, управо у томе показао је др. Гај дубину погледа и практичан смисао, што је нашао средњи пут, који појединим члановима оставља највише могућности и гаранција да ћe они, чим изађу из стања несрећне изолираности и књижевне летаргије, и прикључе се народном телу. У њему и с њим као целином моћи ће то сигурније даље живети. Ако не, осуђени су, да пре или касније духовно и национално пропадну". Бранећи и даље нову ортографију тражи да јој се прокрчи пут у илирске школе и у пословни језик разне управе. ~Тиме би била народној култури уклоњена с пута велика запрека и каснија ће покољења уживајући плодове без којих су морали бити они који су били уплетени у борбу између различитих назора, са захвалношћу хвалити и славити успомену племенитих пријатеља отаџбине, који су то провели”.

JANUAR. 1933

ŽENSKI POKRET