Женски покрет

hvalne i stotine drugih devojaka, koje su jamačno doživjele isto što i ja kad su tražile namještenje po kancelarijama. Evo dakle što je na stvari: Na novinski oglas, kojim se traži kontoaristica sa znanjem hrvatskog i njemačkog jezika, stenografije i knjigovodstva priposlala sam odgovor i na nj dobila pismo, da se javim jednoj ovećoj tvornici s kancelarijom u Iv... ulici. Pretstavnik ovdjašnje tvornice napomenuo mi je odmah, da se mjesto nalazi kod njegovog prijatelja na Sušaku. Kako moje zdravstveno stanje ne podnosi morsku klimu, ja sam njegovu „ljubeznu” ponudu odbila, ali sam ga zamolila, da bi mjesto mene namjestio jednu moju prijateljicu, koja je bez posla. I sada sam saznala sve zahtjeve, koje taj sušački šef stavlja na svoj personal, a koji bi bili važili i za mene, da sam se odlučila poći tamo. Bez ikakvih uvijavanja re-

kao mi je gosnodin šef, da dotična gospođica u prvom redu mora biti lijepa, ugodne vanjštine, oko 25 godina stara, jer da je glavno da bude prijateljica gospodina šefa! Rekao je nadalje, da je to "na žalost" danas prvi preduslov, koji šefovi traže od svojih namještenica. Eto, gospodine uredniče, kako se danas namještaju ženske sile. Ovakovom svodstvu trebalo bi energično stati na kraj i pozvati vlasti, neka onemoguće ovako gnjusne pojave. Pitam otvoreno cijelu javnost, kako daleko ćemo mi žene doći, ako se s ovakovim stvarima nastavi. Što će na to reći majke, koje svoje kćeri šalju u život s punim povjerenjem, da će njihovi šefovi napraviti od njih korisne članove ljudskoga društva i samostalne za daljnu životnu borbu. Jedna činovnica.'

ФEЉ TOH

O стогодишњици Илирског покрета „ Реч племенитим кћерима Илирије“1)

Посланица великог Илира грофа Јанка, 2 Драшковића којом се обраћа на месне, убеђен да ћe се једино на тај начин идеја претворити у дело. Како је познато задатак Илирског покрета био јe да зближи културно све Југословене узевши један књижевни језик и правопис а наденувши свима једно име Илира, према застарелој претпоставци, да су данашњи Југословени потомци некадањих Илира. Посланица је карактеристична за схватање наших Југословена од пре стотину година; указује за дух и живот тадањих жена. Слабо јe позната, стога ево неколико извадака у данашњем преводу: У историји свих времена утврђена јe истина ла се образованост некога народа најбоље просуђује поема томе да ли он више или мање поштује народни језик и своје жене, и да је наклоност жена најјаче покретало свега људског деловања: без ње не може успевати ништа велико. Зато благо народу за чије су се интересе загрејале и жене. Но где јe узрок да cv управо нате жене - иначе тако племените - досад тако мало цениле земљу гле су најпре угледале дање светло и језик свога народа?

Томе није управо нико други крив, него ми мушкарци сами. Увевши латински језик у великом делу Илирије, препустили смо наш матерински језик само пуку, и тако красни спол није могао да опази љубице која скромно цвате на путу: материнског језика; јер тиме као ла је био присиљен да душевну храну црпе из туђих литература, у којима се на несрећу о нашој домовини може наћи мало или ништа. Tv je узрок, моје красотице, што ви врло добро познате иноземство, а не знате право ни којем народу припадате: чак вам мора бити чудно и само име Ипирије, иако се под тим именом и у класичним делима старине, као и у аналима свих векова, паче и у нашим законицима разумевају сви Југословени без изузетка. Али како јe и могло бити другачије, кад cу готово сва врела што сам их пре споменуо састављена на латинском језику, који вам није био приступачан. Хвала Богу, напокон јe пао застор, и истина почиње да открива своје лице! У нашем просветљеном веку, кад се у Европи сматра дужношћу да се благодати културе учини што je више могуће општим добром, морао јe и код нас настати интерес за материнским језиком. Доист,. ширењем најизграђенијегa илирскога наречја, дубровачкога, на коме има врло знатних дела, ради се марљиво на утврђивању опћенога књижев-

1) Илирске књнге, дра Антуна Барца. 2) Писала је немачким језиком: Ein Wort an Iliriens hochherzige Tоchter liber die ältere Geschichte und neuste literarische Regeneration ihres Vaterlandes, Agram 1838.

ŽENSKI POKRET

JANUAR, 1933