Женски покрет

бором саставила је један проглас крчмарима, који је после и у другим градовима служио као образац у сличним покретима, па се зато може и овде навести. Проглас је гласио: Сопственицима алкохолних продавница! Пошто и Ви сами добро познајете жалосна дејства опојних пића, ми, жене искупљене у вашингтонском курт-хаузу, после топле молитве Богу и после зрелог размишљања, решиле смо, да вам упутимо усрдну молбу, да напустите своје занимање, које уништава људе, да тако наши мужеви и nama браћа, а нарочито наши синови не би били изложени страшним искушењима и да ми не бисмо биле приморане да их гледамо, како лутају стазом, која их води у грех и уништава им и душу и тело. Ми се обраћамо вашим племенитијим осећајима, и чинимо то у име уништених људских живота, упропашћених породица, сломљених нада и смрвљених срдаца; ми чинимо то у интересу угледа Hame домовине, у интересу. доброг гласа нашег града и за љубав божју, који he и нама и вама судити и на крају у интересу ваше душе, која he једном бити или спасена или проклета. Ми вас молимо, ми вас преклињемо, оканите се свог ужасног греха и ступите у редове оних, који се труде, да поправе себе и своје ближње и да их учине племенитијима. Ми вас позивамо да се обећањем обавежете на то. Са овом одлуком су жене ишле од крчме до крчме. Како су и свештеници скоро свих вероисповести били наклоњени овом покрету, они су дозволити да звоне звона са свих торњева за време овог опхода. Крчмари су примали жене најучтивије и у сваком погледу показали су се добро васпитани и предусретљиви. Али, кад су жене следећих дана поновиле опход, врата од крчми остала су затворена и оне су биле приморане, да чекају напољу, у снегу и на зими. Али, оне се нису дале тиме збунити. Успеле су ипак, да је један крчмар изјавио да сву своју залиху опојних пића ставља женама на расположење. У присуству огромне масе света и уз песму и звуке звона, пића су била просута на улицу. Примеру овог првог крчмара следовало је у току прве недеље још ших једанаест; а многи апотекари обећали су, да he само на лекарски рецепт издавати алкохол. Становништво је у главном у први мах стало на страну жена и крчмарима није остало друго него да се покоре општем мнењу. Али, било је и противничких мера. Једна пе-

цара шпиритуса у Синсинати чак је расписала и једну награду од 5000 долара (300.000 дин.) ономе лицу, које би успело да уништи овај покрет. Ипак ништа није помогло. Чим би који крчмар свој локал поново отворио, одмах би се појавиле жене и не би се смириле све дотле, док се крчмар не бих повиновао. Овај јединствен покрет ширио се као пожар по целој држави Охајо. Скоро у свима градовима ове државе крчме су позатваране. И из Охаја крсташки поход простирао се на све државе Севера, па делом и Југа, али највише на Кентуки и Мисури. На челу покрета су стајале већином госпође из најбољих кругова, жене и кћери највиших чиновника, свештеника и богатих трговаца. Тако се може објаснити, да је овај женски крсташки поход углавном био врло добро примљен. Овоме је допринела и позната чињеница да се са женама у Сједињеним Државама и у англосаксонским земљама, поступа пажљивије него у другим државама. Врло редак случај је био, да су учеснице похода биле изложене грдњама или насиљу. У Синсинати им се ипак догодило, да су приликом свог првог наступа биле ухапшене. Али су зато брзо пуштене. По себи се разуме, да овај покрет срачунат само на тренутне успехе није могао имати трајног успеха. Истина је да су крчмари своје крчме за једно време морали затворити, али кад је одушевљење опало, и кад се више није требало бојати опсадног стања, крчме су поново биле отворене. Жене су најзад увиделе, да са опходима на крају нису успеле и да постсји потреба, да се створи једна стална организација, ако се жели успешно сузбијање алкохолне беде. И ова организација је створена. То је светска Заједница жена трезвењака: »World's Woman’s Christian Temperanse Union«. Beћ почетком 1874 године у разним државама одбори, који су приређивали крсташке походе и са тим у вези скупштине сазивали, стварали су „трезвењачке лиге“. Али, велика срганизација, која је обухватила целу земљу створена је тек крајем те године. У малој вароши по имену Шотска, која се налази на истоименом језеру крајњег запада државе Њујорк, основани су у поменутој години првипут летњи течајеви за учитеље недељних школа. Овде су се скупљале многобројне отмене и пожртвоване госпође које су напред поменуте крсташке походе водиле. Оне су образовале нарочити Одбор

ФЕБРУАР, 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ