Женски покрет

„ђ) Да ли је антагонизам међу сувереним државама довољан да се предвиди понављање ратова? „е) Да ли велике струје јавнога мишљеља као струје демократских или анти-демократских идеја омогућавају предвиђање еволуције колективних ратоборности ? „ж) Да ли дубоки преображаји економске структуре омогућавају да се предвиде жучни антагонизми међу народима или „класама"? „з) Да ли су интереси извесних политичкоекономских режима ва пример плутокрација такви да могу да изазову предвидљиве ратове? „и) Да ли је нестанак извесних фактора ра-

злог да се предвиди удаљење, делимично или потпуно, ратних криза? „ј) Има ли и других основа социолошкога предвиђања? „3. Ако је предвиђање само условно, могу ли се установити сталне везе између одређених социолошких структура и рата? или између извесних друштвених развоја и опаснссти борбе? или између извесних конјунктура и претњи сукоба? „4. Како разликовати јасно, објективно социолошко предвиђање од авантуристикога претсказивања или од страховања на oceћajној основи, када се тиче рата међу народима или међу „класама"? „5 Могу ли се утврдити величине ратних ризика?

Женски крсташки исход и Светска женска хришћанска трезвењачка заједница

У излагању историје Гутемплерског реда ми смо имали прилике да се упознамо са једним прворазредним трезвењачким покретом. То је један ред људи, који се одликује изванредно практичном организацијом, великом раширеношћу и сјајним успесима. Овом приликом ћемо покушати да се упознамо са историјом једног другог покрета, који је на свој начин постигао не мање значајне успехе и у многоме је заслужио, да заузме достојно место поред Гутемплера. То је велики међународни Савез жена трезвењака Светска женска хришћанска трезвењачка заједница „ Worlds’ Womans Christians Temperance Union". Постанак свог Удружења у тесној je вези ca једним необичним покретом, са такозваним Женским крсташким походом (Temperance Crusade или Whisky War) који je 1873-74 гoдине вођен против америчких крчмара. Женски крсташки поход типично американски покрет, који се у европским земљама не би могао ни замислити, почео је у држави Охајо. Овде је већ раније био уведен закон, да женски чланови породице једног пијанице, имају права, да траже отштету од крчмара у чијој крчми се је пијаница опио. На темељу овог закона године 1872 у Спрингфилду осуђена су два крчмара. Г-ђа Е. Д. Стјуарт позната поборница жена трезвењака у Америци у овом судском процесу

била је правни заступник жена тужиља. Судски процес је изазвао огромно интересовање и г-ђа Стјуарт се трудила, да искористи ову згодну прилику и да створи један општи покрет жена против крчмара. Њен чудан и не увек беспрекоран начин борбе у почетку наносио је много штете самој ствари и протекло је прилично времена док јој покушај није успео да придобије жене за један заједнички иступ против крчмара. У сличном правцу почео је да ради др. Левис у Њујорку и Џемстауну. Он је основао једно женско друштво чији су чланови на врло упадљив начин правили посете у крчмама и покушавали, да њихове сопственике приволе да затворе своје радње. Али и њихов рад у почетку остао је без успеха. У Хилсбору (Охајо) је прошао боље, кад је у децембру 1873 године одржао један велики јавни збор и ударио темеље једном женском удружењу. Под вођством г-ђе Томсон, жене једног угледног судије и кћери ранијег гувернера у Охају, удружење је одмах отпочело рад и први успех му је био тај, да су скоро сви апотекари у вароши били привољени, да алкохолна пића издају само по лекарској наредби. После неколико дана Левис је одржао гoвор и у Вашингтону па је успео, да и овдe оснује једно Удружење способно за живот Претседница свог удружења, г-ђа Џорџ Карпентер, са једним за овај посао изабраним од-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАР, 1933