Женски покрет

Socijalistkinja Ad. Poppova je prošloga. meseca opet podnela pravnom odboru parlamenta predlog za izmenu § 144, i sa jednim glasom većine, propao je predlog. Tom prilikom piše pretsednica Austrijske ženske stranke, H. Granitscheva. „Uprkos sklopljenog ženskog fronta ostaje nam § 144, kojeg uvek nose za vreme izborne borbe kao firmu na koiu se love žegski glasovi. Kao što je već obično u praksi našeg političkog života i sada su našli jedan slučajni glas za većinu da se predlog Poppove odbaci. Za gospodu političare je § 144 sasvim uzgredno pitanje, koje ne sme uznemiravati partisku disciplina. Podnosi se socijalno-demokratski predlog i naravno, njihovi politički protivnici ga odbace. Svršeno. Dalje nema razgovora. Pa zašto se ima većina.... Ali za nas žene § 144 nije partisko-političko pitanje! Nama znači ovo zakonsko nasilje nad telom žene vrući, pun bola život! Nama znači apsolutna neumitna sila za radanje, bedu, glad, suze, nama znači lakomislena odluka zakono-

davnog tela, da će i dalje na hiljade siromašnih matera padati u ruke nesavesnih neznalica, što one moraju da plate izkrvavljenjem u strašnim bolovima. One moraju da plate svojim životom činjenisu što mi žene nemarno u parlamentu pravno zastupništvo. Nesrećna partiska politika u Austriji, koja nesavesno prihvata i opšte čovečanska pitanja znači da se moraju i dalje rabati za život nesposobna, telesno i duševno opterećena deca.... Kao ženski front, kao front čovečanstva branićemo se protivu cinizma muškaraca, koji su lakomisleno dizali ruke između užine i večere, za ovaj sudbonosni udar ženama. Borićemo se protivu laži i farisejstva koji daju novčano jakim ženama neograničeno pravo za pobačaj, i borićemo se zato da se kazni svaki neosnovani, nesavesni pobačaj, kada moraju siromašne devojke i žene preko nadrilekara u zatvor. Zapamtićemo sve za nove izbore, kada nas mame za naše glasove sa galanterijom i očinskom brigom....’' Интернационални социолошки конгрес

Интернационални социолошки институт cдржаће свој XI Конгрес у Женеви од 16 до 23 октобра т. г. Главно питање, које се ставља на дневни ред Конгреса је: Социолошка предвиђања. Биро интернационалног социолошког института је сматрао за врло корисно да главно питање овогодишњег Конгреса доведе у органску везу са питањем, које се расправљало на прошлом Конгресу 1930 године, а то је: дубоки узроци рата и услови за трајан мир. Тако ће се добити један континуитет студије на социолошким конгресима. У томе циљу Интернационални социолошки институт је редиговао један упитник, упутио га истакнутим организацијама и личностима у целоме свету, које се баве социјалним и социолошким проблемима, кака би се на основу добивених мишљења могао што боље израдити стручан реферат за Конгрес. Женски покрет је био замољен да овај упитник достави личностима и организацијама које би могле дати одговоре. Стога га доносимо у нашем листу, с молбом да они које интересује овај проблем, доставе своје мишљење по овоме упитнику до 10 марта на адресу нашег уредника г-ђе Штеби, Млетачка ул. 8, Београд. Није потребно одговорити на сва питања, може се одговор дати само ца једно или неколико постављених питања.

Упитник гласи: Je ли могућно предвиђање ратова? „1. Ако није, зашто? „а) Да ли ратови зависе од одлука личних, непредвидљивих? „б) Зависе ли они од случајних народних покрета? „в) Да ли они зависе од вештачки изазванога колективнога психичкога стања? „г) Да ли је сложеност ратних чинилаца сувише велика? „д) Има ли и других разлога због којих се може порицати предвидљивост ратова? „2. Ако јесте, на који начин? „а) Може ли се претпостављати један ритам према коме би се понављали периоди оштре ратоборности? „б) Могу ли се констатовати друштвене, сличне еволуције које би доводиле до ратоборних затегнутости међу народима? „в) Да ли су извесни ратни узроци стални, док су противни чиниоци мање више без дејства? „г) Може ли се претпоставити тесна веза између извесних друштвених структура и ратоборности? „д) Да ли се ратоборне тежње појачавају за време таквих периода чији исход се прдвиђа унапред?

ФЕБРУАР, 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ