Женски покрет

ционера, као и синови и кћери имућних родитеља, рентијера и великих поседника и т. д. Предлажемо такође да се млађи чиновници, до V групе закључно, који немају других доходака сем плате, апсолутно не редуцирају, јер је међу њима велики број таквих, који су могли створити породицу само на основу запослења оба супружника. Морамо знати да службеницима, који изгубе сада службу, готово he бити немогуће да нађу друго запослење, и стога би они били изложени сигурној пропасти и крајњој беди.“ Меморандум уводом наглашава да су сви његови предлози потекли из жеље да у времену кризе npe свега осете заштиту два најважнија чиниоца друштва и државе, т.ј.: породица, деца и омладина. А на крају Меморандума наглашава се: „Да све све мере, предузете у вези са неопходном потребом штедње у државном газдинству, морају остати само као привремене, и да се на прелазу у нормални живот постави целокупно газдинство на такве основе, које се неће уздрмати кад се појаве тешкоће и кризе.‟ Когод објективно промисли о интенцији овога Меморандума и конкретан предлог обзиром на редукцију коју апсолутно не би спречио или ублажио ма какав протест са стране женских организација мислим да не може доћи до онаквог закључка као што се дошло у извештају „Женскога покрета“ у Загребу, прочитаном на годишњој скупштини.. Ту се каже: „У томе Меморандуму је поред осталога израдила Алијанса женског покрета нацрт према којему би се могле редуцирати оне жене, које се могу моментано сматрати за материјално заштићене и осигуране. Против тога меморандума је једногласно устао и одбио га загребачки Женски покрет, стојећи на принципијелном становишту да је први и најважнији циљ сваке феминистичке организације заштита, жене а tout prix, и да је једино праведна она редукција код које одлучује само квалификација, способност и савјесност у раду, а нипошто спол намјештеника”. Са нашег феминистачког гледишта сматрамо да је девиза коју је поставио Женски покрет у Загребу заштита жена а tout prix веома опасна, јер пледира за изузетан положај жене; онај који познаје, па и само површно политичку историју, зна шта то значи: најпре насиље, а затим освету. А и са етичког гледишта не можемо одобравати формулу: нека се све сруши, само да се не дира у

жену. Поред тога је погрешно изнет сам текст предлога, јер се у предлогу не говори само о женама, него се траже подједнаке мере за оба пола. Но, излагање у извештају загребачког Покрета није доследно, јер када се тражи нешто a tout prix не треба постављати ограничење квалификације, спреме и савјесности. Или a tout prix, или ca ограничењем које налаже моментано стање. У вези са онаквим тумачењем предлога за редукцију, каже даље извештај Женског покрета у Загребу да су се жене у многим државама најенергичније бориле противу покушаја да се истисну из државне службе, и из ових акција извештај дедуцира оправданост одбијања предлога Алијансе женских покрета. Дедукција је ишла врло далеко, тако ми се чини: код нас није било атакирано право жене на рад, него се спровела само редукција мушких и женских чиновника. А то је велика и начелна разлика. Право жене на рад је принцип од којег нећемо никад одустати и бранићемо то њено право до крајњих граница. За сада смо испунили само једну човечанску дужност, да у општој несрећи сноси део несреће и жена, а таква дужност стоји изнад свих принципа, јер је израз свесног хуманизма као основе. социјалне солидарности без које је прави живот немогућ. Проблем редукције раденика свих грана, како мануелних тако и интелектуалних, остаћe сигурно још дуже времена актуелан, јер се светска привредна криза не лечи као што треба да се лечи, а финансијска криза је у таквом стању да ће штедња бити у сваком газдинству, јавном и приватном још дуго, дуго најзначајнији фактор. Проблем редукције претвара се данас, нарочито за интелектуалце, у проблем њихове сувишности, т..ј. језгро проблема је надпродукција интелектуалних раденика. По последњој статистици из Немачке је данас тамо 140.000 свршених академичара оба пола без посла а годишња потражња за позиве са академском наобразбом износи 10.000, а годишња продукција над 20.000. Код нас је стање исто, наравно са ма,њим бројкама. Само у Словенији је преко 500 учитеља и учитељица без посла, у Министарству просвете лежи 800 молби наставника и наставница за постављење, а места има нajвише 200; у осталим министарствима лежи на стотине молба лекара, правника ит.д.. Ово гомилање интелектуалног сувишка је права опасност и ту лежи тежина проблема редукција и ту треба сви да сконцентришемо своје напоре, ако хоћемо да спречимо интервенци-

ФЕБРУАР, 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ