Женски покрет

Veoma sam zahvalna Udr. univ. obr. žena, sekcija Zagreb za poslati tekst rezolucije s obzirom na § 9 nacrta zakona za suzbijanje spolnih bolesti. I posle pročitane rezolucije ostajem pri svome mišljenju, iznetom u prošlom broju našega lista, i ne smatram razloge rezolucije za tako ubedljive da bi morali tražiti radi njih da se izostavi § 9 zakonskog nacrta. U prvom razlogu rezolucije se navodi da deca koja se rađaju izvan braka ostanu prema zakonu za suzbijanje spolnih bolesti bez zaštite s obzirom na njihovo zdravlje. Pošto prema zakonskem nacrtu postoji obavezno lečenje spolno obolelih (§ 2), bez obzira na to da li su oni, u braku ili ne, i pošto zakonski nacrt obavezuje lekara »da obavesti bolesnika o prenosljivosti njegove zarazne bolesti itd.« (§ 4), mislim da su ovim odredbama zaštićena sva deca podjednako, naravno ako je bolesnik toliko savestan da ispunjuje lekarove savete, a nesavesni mogu se naći među udatim i neudatim. Drugi razlog rezolucije navodi da je lekarska svedodžba iluzorna i šta više čak štetna u slučaju kada se izvrši venčanje tek posle kada imaju ljudi već jedno dete ili kada se venčaju u slučaju da je žena već zaražena i gravidna. Za ovaj poslednje slučaj kaže rezolucija »da je mnogo bolje za dijete da se zbog prilika koje vladaju, rodi kao zakonito nego kao nezakonito«. I kod ovoga razloga treba uzeti u obzir §§ 2 i 4 zakonskog nacrta, a zatim se postavlja pitanje: da li je kod gravidne i zaražene žene samo zato bolje da se venča, da će važiti njeno dete za bračno, a ako lekarska svedodžba ne dozvoli venčanje, za vanbračno? Mislim da smo i u našoj zemlji već prilično odmakli od shvatanja da je vanbračno dete u moralnom pogledu za nekoliko stepeni ispod deteta, rođenog u braku. Drugo pitanje u takvom slučaju - i mnogo teže - je materijalna strana za neudatu majku i njeno dete. To pitanje, na žalost, u našoj zemlji nije povoljno rešeno, i samo ako posmatramo pitanje gravidne i zaražene žene sa materijalne strane, bio bi ovaj razlog rezolucije opravdan. Pošto materijalna strana nije regulisana, morali bismo tražiti za takove slučaje i materijalne sankcije, a ne odbaciti § 9. Na ovaj razlog odnose se i rečenice na kraju pisma zagrebačke sekcije U.u.o.ž., u kojima se kaže da je etički, ako se ne zabrani ženi, koju je muškarac zarazio, ili »je šta više gravidna, da ju nakon toga taj muškarac oženi i omogući joj da barem rodi zakonito dijete«. Ovaj »etički« razlog navodi pismo stoga, što sam u svojim primedbama u prošlom broju našega lista

rekla da treba posmatrati zakon za suzbijanje spolnih bolesti prvenstveno sa etičkog gledišta. Nišam se nadala da če ova moja primedba dobiti takvo tumačenje i takav dokaz etičnosti. Iz mojih reči se vidi da sam imala u vidu pobude, svrhu, smisao celokupnog zakona, jer onakav zakon je stvoren pre svega iz osećaja odgovornosti za zdravlje sadašnjih i novih generacija, a sasvim sporedno je pitanje da li če radi odredaba ovoga zakona važiti neko dete za bračno ili vanbračno. Prema tumačenju zagrebačke rezolucije treba zaražena i gravidna žena da dobije neku vrstu »etičke nagrade« time, što sme da se venča sa muškarcem, koji joj je upropastio iako samo privremeno zdravlje i ekonomsku slobodu. Treći razlog rezolucije kaže da lekarska svedodžba neće imati dejstva, jer se »sve više širi običaj, da ljudi, koji se kane vjenčati, spolno opće već prije venčanja«. A zašto postoje §§ 2, 4, 7 i 11 zakonskog nacrta? Da li nema u tim odredbama protivleka? Ostali razlozi koji se navode u rezoluciji protivu lekarskog uverenja (da li je bolest odista izlečena, ispitivanja, nedostajanje bolnica i specijalista za venerične bolesti i t. d.) su takve prirode da se mogu primeniti na mnoge druge odredbe nacrta, jer će ceo zakon ostati iluzoran sa § 9 zajedno, ako se nadležni faktori ne budu dovoljno starali za osnivanje ambulatorija, bolničkih odelenja za venerične bolesti, lekara-specijalista i dr. Na kraju rezolucije se kaže da se pitanje o zdravlju ne bi smelo regulisati samo zakonom o suzbijanju spolnih bolesti, već bismo morali imati zakon koji treba »da zahvati sve bolesti i mane, koje mogu da naškode bračnom drugu i potomstvu kao tuberkuloza, duševne bolesti, epilepsija i t. d.«. Ovo što se navodi u ovom razlogu, dva su sasvim različita pitanja. Zabrana braka na osnovi § 9 zakonskog nacrta postoji samo privremeno, jer su spolne bolesti izlečive, i one ne utiču na nasledne osobine čoveka. »Istraživanja sifilisa koja su vršena sa naučno besprekornim metodama, nisu dosada još nikad dala takav rezultat, da bi se moglo zaključiti da sifilis utiče na promenu naslednih osobina«. Manja vrednost potomaka sifilističkih roditelja' izgleda da je isključivo ograničena na decu, koja su obolela od sifilisa, i stoga je ona prouzrokovana sifilističkom zarazom, i ne postoji ni najmanji razlog da smatramo tu manju vrednost kao posledicu promene naslednih osobina«. (Dr. H. W. Siemens, Vererbungslehre, 4 izdanje, 1930). A neki stadiji tuberkuloze, duševne bolesti, epilepsija i mnogo drugih bolesti (u delu »Die arbeitende Frau« na-

JUNI 1933.

ŽENSKI_POKRET

75