Женски покрет

nekih naroda, da li će to imati naročitih posledica za njenu budućnost i njenu modernu ulogu? Jedan takav rad izazvaće izvesno osnovnu promenu istorije u pogledu civilizacije i pružiće sadašnjosti podlogu na osnovu koje ćemo uništiti sve antifeminističke predrasude i praznoverice koje su još ukorenjene u javnom mnenju. Ova će istorija olakšati razumevanje modernih težnja; opravdaće izvesne ženske mane i pogreške; učiniće da nestane svako suvišno hvalisanje, potpomoći će stvaranju jednakog modela za sve vekove i sve narode. Samim ženama će njihova istorija postati izvor primera, potstreka njihovoj savesti i pobijač večitog prebacivanja ženskoj sićušnosti i pasivnosti. Ova istorija će pokazati ženama da je svako prethodno pokolenje nailazilo na teškoće i prepreke, koje su bile posledica prilika njegovog doba i da poredeći modernu ženu sa ženom iz „dobrih starih vremena", ona prva, pored svega, ima mnoga preimućstva nad ovom. Najzad ova istorija izazvaće kod moderne žene osećaj odgovornosti pred budućnošću pokazujući joj kako o svakom pokolenju sude njegovi potomci. Projekt o izgradnji ženske istorije privući će sigurno interes obrazovanih žena koje su prouučavale istoriske metode. Dosada je čovek bio taj koji je davao najvažnija obaveštenja o životu žena iz prošlosti. Ženama je dozvoljeno više obrazovanje tek od pre 40 godina. U početku se one nisu bavile čistom naukom i nisu imale metoda. Posle, u prvom naučnom poletu, htele su naročito da se izjednače sa muškarcem. Mrzele su i izbegavale teme koje su mogle da privuku pažnju na njihovu žensku prirodu. Danas one mogu već da pokažu da su u stanju da pojme i shvate same svoju istoriju. Time ne treba razumeti da istorija žene treba da ostane delokrug ženskog istoriskog rada; naprotiv, da bi se izbegla pristrasnost, treba da sarađuju sa muškarcima na zajedničkom istraživanju. Za ovaj predmet daju istoriski izvori posredna obaveštenja. Sva istoriografija iz prošlosti se razvijala sa gledišta političke istorije. Kako žena nije igrala nikakvu političku ulogu, spominje se samo u letopisima i kronikama kao dinastički i stvaralački faktor. Glavni osnov su legende, memoari, hagiografije, a naročito izvori zvaničnog karaktera: sudski protokoli, presude konzistorija, bračni ugovori, zapisi i testamenti. Vrlo važne pojedinosti mogu da daju i ekonomski zapisnici „silva rerum" grafički i plastični izvori, književni spomenici žena, njihovi memoari i oni koji njih spominja; njina pisma i ona njima

pisana; proizvodi misli i pera koji proističu od žena ili njima posvećeni. Danas je sintetični istoriski metod toliko usavršen da obuhvata sva druga doba civilizacije, ekonomsku i socijalnu istoriju hemisfera. Da li beskrajnost predmeta istorije žene jednog naroda može da nas obeshrabri, kad imamo mogućnosti da je razdelimo, u cilju pripreme, u periode i probleme? U nedostatku njene posebne istorije u našoj književnoj istoriji, mi ne možemo da poredimo poljsku ženu iz prošlosti sa ženom drugih naroda, da bismo opravdali svoje mišljenje osnovano na predanju, koje je podiglo na najviši pijedestal zahvalnosti iako je psihički osnov svih žena sveta jednak. Bibliografska istraživanja dokazuju da u našoj književnosti ima mnogo studija po tom predmetu, ali obimniji radovi nose otisak beletristike. Istoriske studije su većim delom posvećene pretstavnicama: vlasti, asketizma, ujevernog neznanja i oduševljenog poleta. Ta pojava se nalazi i u inostranoj književnoj istoriji Potrebno je pak stvoriti jedan opštiji istoriski tip, koji bi više odgovarao stvarnosti. Treba ispunjavati praznine beležeći istoriju pretstavnica rada, svakidašnjih dužnosti, praktičnog smisla, pokazujući ih u sredini njihovog doba i sa sadašnjeg gledišta. Ovde ne mogu da ustanovim u koliko su ostali narodi ispunili tu istorijsku dužnost prema njihovim ženama. Izvod moga saopštenja je toliko skučen da mi dozvoljava samo da primetim da su francuski i nemački istoričari na prvom mestu. Nekoliko takvih studija su se pojavile u vremenu kada se ustajao u odbranu ženinog oslobođenja. Danas su istoriski dokazi u borbi za izjednačenje prava žena izgubili od svoje važnosti. U većini evropskih zemalja sa izuzetkom Francuske mogu žene i ljudi da izučavaju ovaj predmet nepristrasno. I mi se nadamo da će se sa evolucijom unutrašnje istorije, sa razvitkom istoriskih, ekonomskih, socijalnih istraživanja i civil zacijom tema „Istorija žene" konkretizirati u koro. Moderna žena hoće da zna kakve je intelektualne vrednosti nasledila od žene iz prošlosti. Ona želi da izvrši naučni pregled istoriske prošlosti, da bi sebi osigurala ono što sebi „habet et debet" u sticanju nacionalnom. Ljudi su već izvršili više važnih radova na tome predmetu. Treba otsada deliti tu istorijsku dužnost i žene su na prvom mestu pozvane da sarađuju na savlađivanju tih teškoća. Nema sumnje da će ta tema postati glavna tačka programa naučnog rada ženske grupe današnjih i budućih istoričara.

96

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР 1933