Женски покрет

* * * „Ženski pokret“, čim je saznao da se sprema ovakva teška odluka, uputio je Jugoslovenskom ženskom savezu protest, koji je Savez predao na nadležnom mestu. Naš protest glasi: Saznali smo da postoji namera da se ove godine ženska deca ne prime u prvi razred učiteljskih škola. Smatrajući da bi ovakva mera, ako bi se privela u delo, nanela težak udar našoj prosvetnoj politici, a naročito vaspitanju naše ženske omladine, slobodne smo zamoliti Gospodina Ministra da ne dozvoli da se ova namera i ostvari. Svoju molbu potkrepljujemo sledećim razlozima: Već nekoliko godina se u javnosti pronose glasovi da imamo suvišan broj učitelja i učiteljica. Smatramo da je taj suvišak učitelja samo prividan a ne stvaran. U zemlji u kojoj ima preko 60% nepismenih, još za dugi niz godina ne može biti suvišan broj učitelja. Uspešno suzbijanje nepismenosti može se postići samo dobro i gusto raspoređenom osnovnom nastavom. Znamo da je u ovoj privrednoj i finansijskoj depresiji vrlo teško otvarati nove škole, ali ipak smatramo da je potrebno sada otvarati nove škole, iako u manjoj meri. Naša, prosvetna politika krenuće samo tada pravim putem, ako pođe od fakta naše nedovoljno razvijene osnovne nastave, ali ni u kom slučaju joj ne sme biti kriterijum suvišan broj učitelja i učiteljica. Pored ovog načelnog gledišta za prosvetnu politiku, slobodne smo naglasiti još dva momenta, koja su po našem mišljenju veoma važna kada se govori o ženskim učiteljskim školama: Poznato je i priznato od merodavnih faktora da su učiteljice vrlo sposobne za osnovnu nastavu, i da su njihovi uspesi u osnovnoj školi odlični. Stoga ne možemo da shvatimo opravdanost mere da se takvom sposobnom elementu zatvara polje rada, i ne možemo razumeti da se pod vidom jedne momentane, efemerne nevolje ostavlja neiskorišćen jedan neiscrpan fond snage za dobro naše prosvetne politike, našega naroda i države. Naša ženska omladina, koja želi da se školuje, nema druge škole osim učiteljske i gimnazije, jer gotovo sve ostale stručne srednje škole ne primaju žensku decu. Viši razredi gimnazija nisu po svome programu pogodni da pruže ženskoj omladini, koja ne želi da ide na univerzitet, zaokrugljenu spremu od koje bi imale naročite koristi, s obzirom da veliki deo ženske dece posvećuje svoj budući život porodici. Zato najbolju spremu ženskoj omladini može dati učiteljska škola, i stoga baš veliki broj i posećuje učiteljsku školu, i ne reflektujući na učiteljsko mesto posle završene škole. Mislimo da škola uopšte uzevši — nema

samo taj zadatak da spremi za izvesan poziv, več je njen važan zadatak u tome, što daje svakome priliku da dobije čvrstu i dobru osnovu za život, bez obzira na to da li se sprema za kakav poziv ili ne. A što se tiče omladine, moramo obratiti pažnju na to da dobije veći stepen obrazovanja, jer u porodici pada na nju u prvom redu teška odgovornost za podizanje i vaspitanje dece. Ogroman broj je ženske dece i samom silom prilika nateran da posećuje učiteljske škole, jer je u našoj zemlji školstvo još nerazvijeno, i kao što smo napomenuli napred, mnoge druge stručne srednje škole ne primaju žene, a život zahteva da i žene neminovno dobiju izvesnu spremu za docniji poziv. Stoga su gimnazije i učiteljske škole pretrpane, ali ne krivicom ženske dece, već zato što ona ne mogu dobiti bazu za neki poziv na drugi način. Uvereni smo da su važni razlozi naveli na ideju, da se pribegne ovoj teškoj meri ukidanju prvih razreda učiteljskih škola za žensku decu. Ipak Vas molimo, da tu nameru otklonite, jer bi ostvarenje jedne takve mere imalo najmučniji odjek u javnosti i izazvalo bi najveće nespokojstvo kod roditelja. Ako je velika potreba da se za nekoliko godina uspostavi za nekoliko idućih godina ravnoteža između nezaposlenog učiteljkog kadra i broja nezaposlenih mesta, slobodne smo predložiti Vam izvesne druge mere, koje neće tako teško pogoditi našu žensku omladinu i našu prosvetnu politiku, iako smo uvereni da će budućnost naše prosvetne politike biti takva da se samo gradi, a nikako ruši i ono što već postoji. U tome cilju predlažemo sledeče: 1) Da se ne odustaje od zakonske odredbe da svaki muškarac ili devojčica mora položiti malu maturu, kao uslov za prijem u učiteljsku školu. 2) Da se oduzme pravo javnosti privatnim učiteljskim školama, i da se privatnim đacima zabrani polaganje ispita u državnim učiteljskim školama. Smatramo da samo državna učiteljska škola može dati budućim učiteljima takvo vaspitanje, koje ih može osposobiti za prave prosvetne radnike u narodu. 3) Da se normira broj đaka za prve razrede muških i ženskih učiteljskih škola. 4) Da se ukinu one učiteljske škole muške ili ženske koje imaju mali broj đaka. 5) Da se uvede dok se ne podigne dovoljen broj osnovnih škola sistem putujućih učitelja, kao što je uveden u mnogim kulturnim zemljama, gde se zbog terenskih prilika ne mogu otvarati osnovne škole.

СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

87