Женски покрет

vprašanja tud politična vprašanja, kajti kar se ima izvrš ti v nemški državi in kako naj se izvrši to odloča politika. Kol nesmiselno moramo smatrati, da bi v negi dojenčkov in materinski zaščiti odločal; moški, dočim trdijo na drugi strani da je to izključno žensko področje. In vendar doživljamo sedaj, da odstranjujejo žene iz vseh političnih uradov in da narodni socijalizem ne priznava nobenih parlamentark. Narodni socijalist je mnenja, da so žene same v šele, da jim ni treba stati v „gno ni kloaki" politike. Ker je bila do danes politika skoro izključno moška zadeva, nam mora dati ta izjava, ki je prišla od moške strani, mnogo misliti. Ob njej nam je posebno jasno, da bi bil ženski vpliv silno po reben. Vsekako pa žensko gib nje ne more srna rati sporadičen nastop žen v okvi u strank kot polnovr dno vplivanje. Narodno-socijalisrična utemeljitev izključitve žen iz „gnojnice političnega boja" ima za mnoge nemške žene nekaj privlačnega: občutijo jo kot poklon njihovi dostojnost: in čistosti. V tihem kotičku njihovega srca živi gotovo še vedno slika žene, ki „trosi cvetje neba v zemsko vsakdanjost". Po našem prepričanju je postalo danes cvetje neba začuda redko. Življenje žene je danes tako prenapolnjeno s trpljenjem in bedo bodis v proleta skih kakor tudi v meščanskih krogih da se nam zdi nesmiselno za današnji čas. če se ženi odkazuje kako drugo mesto, nego mesto tovarišice moža. Pod takimi okoliščinami ženo iz politične arene odstranjevati, ni s stališča ženskega gibanja niti primerno, niti pametno. Nemško žensko gibanje je smatralo za svojo bistveno dolžnost, boriti se za idejo svetovnega miru.

Žensko gibanje je bilo od nekdaj vzgojno gibanje, ki je smatralo kot bistveno važnost, da se žena notranje osvobodi; a zato ji je potrebna v goja in izobrazba. Če narodni sooijalizem postavlja kot smoter nemške šole nemškega človeka, žensko gibanje popolnoma soglaša ž njim. Kati nemogoče je, za nemškega človeka po staviti drugačen smoter. Vsak človek je član družine in svojega ljudstva in nosi kot tak v sebi značilnost teh skupnosti. Noben vzgojitelj ne more mimo tega. Kajti domovina in ljudska kultura tvorita zanj ono pedagoško situacijo, iz katere mora izhajati ves vzgojni vpliv. Toda po rebno je tudi, da zna otrok že zgodaj odpreti oči in gledati preko narodnosti. V tem s čutimo eno z velikim nemškim človekom Goethejem. S tega vidika zahteva žensko gib nje tudi skupno vzgojo spolov, kar se zdi samo ob sebi umevno To vprašanje je problem samo tistim pedagogom, ki stapljajo pojma „mož" in „žena" nad pojm človek. Oni hočejo, da bo žena žensko, mož moško vzgojen. Zato odklanjajo koedukacijo. Boje se torej medsebojnega vplivanja spolov, vsled katerega bi mogli dečki oziroma deklice izgubiti spolne svojskosti. Žensko gibanje se tega ne boji, ker je ta bojazen neutem djena. Kako pa je v družini? Nemško žensko gibanje je kot vsako drugo duhovno gibanje bogato problemov in vsaka doba zahteva, da se ti problemi na novo pretehtajo. Verujemo na prirodne človeške sile v ženi in gledamo v njeni borbi za pravic in naloge del vzgoje človeškega rodu". Ljubljana

Angela Vode

Почеци феминизма у Србији Женско питање седамдесетих година код нас.

Феминизам ce код нас јавља почетком седамдесетих година, као одјек општег покрета за ослобођење жене који је крајем шесетих година идејно победио у Европи, а у Америци био делимично и примењиван. Он је допро у доба кад у нас започиње рад на преображају друштва а креће га, као нераздвојан део новог социјалног програма, сам Светозар Марковић. Са осталим реформистичким идејама новог социјалног покрета, и идеје о женској еманципацији, је прихватио од Руса, од свога учитеља Чернишевског, И покушао је да их пренесе и шири код нас. Руски реформатори, са главним вођом Чер-

нишовским, сматрали су ослобођење жене као врло важно социјално питање, и тражили су у име слободе личности иста права за жену као и за мушкарца. Цео тај покрет у Русији шесетих година имао је много феминистичких тенденција које су, проповедане кроз науку и књижевност, допринеле ослобођењу руске жене, изједначењем њеног образовања са мушким и ступањем њеним у јавни живот. Чувени роман Чернишевског Шта да се ради ? бранио је тезу феминизма поред осталих идеја новога доба. Његове пароле: «Брачне среће нема без брачне независности» и «Ако се неки у извесном циљу занима неким радом, па ма какав

СЕПТЕМВАР—ОКТОБАР 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

91