Женски покрет

општи човечански идеал. Наша жеља за словенском узајамношћу не сме бити романтична. Ми морамо стварношћу да докажемо, да смо кадре радити на свеопштем пацифизму па ма колико пао то стало жртава и самопрегора. Наше симпатије не смеју обухватати само оне који оу од нас географски много удаљени и чији нам савез доноси материјалне користи, пего треба да развијемо сарадњу с оним племенима и народима, који услед своје географске

близине изазивају сталну често непријатељску суревњивост. Убијањем негативних особина и међусобним надопуњавањем у највишим културним захтевима даћемо једину ваљану гаранцију реалноме пацифизму. Овогодишњи конгрес Јединства словенских жена није још могао да документује тај радикални пацифизам и ако верујемо да је на најбољем путу. Београд.

J. Б.

Beleške

Odbrana teze. 28 oktobra 1933 odbranila je g-đa Danica Pinterović, profesor iz Osijeka na beogradskom univerzitetu svoju tezu „Teodora, vizantijska carica". Od osobitog interesa za naš feminizam jeste što je gospođa prva žena koja je na beogradskom univerzitetu branila svoju tezu iz istorije i to vizantinologije uzimajući kao temu svoga rada ženu.

IV. Balkanska konferenctja. Od 12 do 16 novembra održana je u Solunu IV balkanska konferencija. U našoj delegaciji su bile i dve žene g-đice Milena Atanacković i dr. Milica Bogdanović. G-đica Atanacković imala je u socijalnoj sekciji referat o zaštitnom zakonodavstvu za žene u Jugoslaviji. - U ostalim delegacijama, sem grčke u kojoj su bile dve i turske u kojoj je bila jedna, nisu bile zastupljene i žene.

Odličan uspeh učiteljica u Visoj pedagoškoj školi u Beogradu. Od 16 do 23 oktobra održani su diplomski ispiti u Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Najbolje je položila ispit g-đica Desanka Radovanović, koja je iz sva tri predmeta dobila najvišu ocenu 10. Zatim su odlično položile g-đice: Dragica Kalea, Stanislava Poljanec i Vera Černigoj. Iz Više pedagoške škole u Zagrebu nemamo izveštaj, ali se nadamo da su i tamo žene pokazale vrlo dobar uspeh, te nas u toliko više čudi, što ove godine ni u jednu od ovih Viših pedagoških škola u zemlji nije primljena nijedna žena.

Žene pisci udžbenika. U poslednjem broju našeg lista objavili smo kratak pregled udžbenika, koje su napisale žene. Tom prilikom nam javlja g-đa Jelena Kolin, da je prosvetni savet odobrio i sledeće udžbenike koje su napisale žene: Kućanstvo od Milke Pogačić, Domaćinstvo za I do IV razreda građanskih škola od Jelene Kolin; od istog pisca još Građanska рravа i dužnosti i Engleska gramstika. Sve te knjige su u upotrebi u školama.

Ekonomska kriza i ženski rad. Dr. Marguerite Thibert je objavila u zvaničnom organu Internacionalnog biroa rada studiju o temi: da li je moguće da se izdvoji žena iz privrednog rada i do koje granice; da Ti će izdvajanje žene iz privrednog života olakšati ekonomsku krizu i kakve posledice će nastupiti, ako se to učini. Studija je napisana na osnovi velikog materijala iz mnogih zemalja o privrednom radu žene i nezaposlenosti žene. Veoma zanimljivi su podaci o ženskom radu u Sjedinjenim Državama Severne Amerike. Tamo su utvrdili anketama da radi 90% radenica u raznim industrijama usled ekonomske nužde. U Pensylvaniji je upitanih 4000 porodica. Anketa je utvridla da se od ovih porodica 1700 izdržava jedino od rada udatih žena. Anketa u Austriji je daja slične rezultate: 95,3% je izjavilo da bi napustile posao, ako bi muž dovoljno zaradio za izdržavanje porodice. Na osnovu skupljenog statističkog materijala zaključuje Thibertova: kolikogod je dvojno opterećenje žene teško zlo, ipak se može iz mnogih opravdanih razloga tvrditi da bi usled sadašnjih privrednih uslova ekonomski nivo radništva još pao, ako bi došlo do toga da se ženi zabrani privredni rad, jer se ne može očekivati da bi se u tom slučaju podigla muževljeva zarada za 50 do 75%, koliko bi bilo potrebno da se nadoknadi ženina zarada. Kad bi se uopšte zabranio privredni rad žene, bila bi prva posledica smanjena kupovna snaga radeništva. Ako bi se pak izdvojila žena samo iz bolje plaćenih privrednih pozicija, nezaposlenost bi se smanjila za minimum. Čudnovato je kaže Thibertova, da se sadašnji napori za izdvajanje žene iz privrednog života odnose samo na one njene pozicije koje su bolje plaćene, t.j. u upravnoj i kancelarijskoj službi, kad baš taj rad srazmerno malo škodi ženinoj konstituciji.

Žensku organizaciju nacionalne socijalističke partije u Nemačkoj „Deutsche Frauenfront" vodila je do sada g-đa Lidija Gottschevski. Ona je sa toga položaja smenjena i postavljen je g. Krummacher. Ovome gospodinu su podređne sve organizacije u Nemačkoj pod imenom „Deutsches Frauenwerk“.

116

Stampa „Narodna misao", str. poslovođa Nikola Stanilovič, Dobračina ul. 65. Beograd.

ŽENSKI POKRET

NOVEMBAR—DEGEMBAR 1933