Женски покрет

по секцијама: организационој, културној и секцији за штампу. Све оне раде у смислу заједничког програма подносећи на сваком конгресу уз разне реферате и извештај о своме раду као и резолуције на којима има да се ради наредних година. Према поднесеним извештајима најефикаснији рад показала је досад Чехословачка. У њој је организација највише разграната обухватајући најшири делокруг. Главна тема овогодишњег конгреса била је «Женске школе по словенским земљама«. Реферате је дала Чехословачка. Пољека и Југославија. Нарочито интересовање изазвала је својом конференцијом г-ђа др. Зденка Марковић, професор из Загреба. Г-ђа је говорила о јачању словенске свести и солидарности, а нарочито путем школа. Истицала је велику важност и потребу изучавања словенских књижевности као рефлекса целокупног културног и политичког стања поједине земље, подвлачећи велику улогу коју она има у образовању народа. Осим тога г-ђа је нагласила да треба увести обавезно учење једног словенског језика по школама словенских земаља. Интересантан је био реферат Пољакиње г-ђе др. Зофје Кавецке, лектора на универзитету у Познању, о женским школама у Пољској. Г-ђа је нарочито истакла како се у новој Пољској много полаже на просвету. Школовање почиње већ са децом од четири године, а траје до оеамнаесте. Постоје најразноврсније школе: забавишта, основне, средње и стручне. Од стручних имају велику важност господарске школе. И г-ђа др. Кавецка као и г-ђа Машнер Веброва која је реферисала са стране чехословачких жена, одржале су свој реферат на нашем језику што је изазвало велико задовољство. У оквиру конгреса одржала је г-ђа др. Ксенија Атанасијевић на Коларчевом универзитету врло исцрпно и лепо предавање о свесловенској филозофској мисли. После свечаног отворења и митинга радило се у већ поменутим секцијама: организационој, културној и секцији за штампу. Свака је од њих донела своју резолуцију и њихове тачке су већином једногласно прихваћене. Оне говоре о начинима пропаганде у штампи, о измени листова и публикација женских организација, о оснивању периодичних издања са сликама за децу, у циљу познавања словенства, о давању тих публикација јавним читаоницама и кафанама. Културна секција је препоручила да се тражи од влада обавезна настава једног од словенских језика и књижев-

ности, измена професора и ђака свих школа у циљу узајамног упознавања; приређивање изложби женских публикација, пропаганда идеје словенског братства помоћу радиа и филма. На предлог г-ђе Хубицке је било решено да се приступи Међународној комисији за разоружање у Женеви, у којој могу бити чланови само међународне организације и где ради тога Словенке нису могле досад имати своје претставнице. Конгресу је присуствовао већи број страних делегата неколико из сваке земље и знатан број из наше земље. Било је жена различитог културног нивоа, концепције и погледа па и различитог позива. Биле су претставнице пољског Сејма и Сената г-ђе Хубицка и Волска, па лектор универзитета др. Кавецка, иницијатор читаве организације Чехиња г-ђа Смоларова-Чапкова, претседница Бугарског женског савеза г-ђа Иванова, претседница Бугарског земљоделског савеза г-ђа др. Трука, директори и професори гимназија, наставнице разних школа и др. Све су дошле на конгрес са свешћу о потреби словенске узајамности и са жељом да упознају Југославију и њену жену. Та им се жеља и остварила. Г-ђе су после конгреса пропутовале најлепшим крајевима Југославије уз пратњу г-ђе Милеве Тодоровић, секретара Кола српских сестара и новинарке г-ђе Олге Милићевић. Свагде с у дочекане с великом срдачношћу и одушевљењем тако да су врло задовољно напустиле нашу земљу. Међутим нама, које смо посматрале рад конгреса са стране остала је једна суморна нота. Акција Јединства словенских жена треба да помогне ширењу правога пацифизма и јачању искренога интернационализма. До идеала једног правог човечанског братства врло је далеко и разни су путеви који воде до њега. Догод се један народ са свима његовим особинама потцењује, догод се један велики део културнијег човечанства сматра инфериорном расом, дотле је интернационализам само фраза пуштена често само због тога да се повежу слабији народи против једног јачег. "Културни запад“ у суштини потцењује словенске народе. У многоме с правом: дезорганизација, анархија, недостатак система и схватања солидарности прате Словене од давнина. Па ако они желе да у широкој интернационалној средини заузму оно место које им по броју и квалитетима одговара, морају у првом реду радити на побијању свију својих негативних особина, јер ће тек онда стварно моћи да ураде нешто за

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933

ŽENSKI POKRET

115