Женски покрет

за себе 20 ). Програм овога друштва био је означен у Правилима овако: «Женско је друштво удружење женскиња у циљу да тежи усавршењу женског спола у правцу саморадње; да помаже сироте и невољне и да дејствује да се сиромашне женскиње спремају и упућују за добре и ваљане служитељке и раденице" 21 ) Циљ је феминистички, умерен, и то у правцу социјално-хуманом. Друштво све више шири свој делокруг, оснива подружине по свима већим местима и креће свој орган, часопис Домаћицу (1879) Исте године основало је друштво Раденичку школу за сиромашну женску децу. Правац његовог рада је привредно снажење жене у најширим слојевима, поред хуманог општег циља. У исто доба са оснивањем Женског друштва јављају се и женске задруге у Војводини: Сомбору, Кикинди, Српском Бечеју и другим местима. У Новом Саду још није било сталне женске задруге, али је још од 1867 постојала Прва женска задруга покренута од Савке Јована Суботића. Она је радила на подизању виших женских школа у Војводини, и давала је потстрека за рад осталим женским задругама у Војводини. 22 ) Као што се из овог сумарног прегледа види, женско питање код нас било је покренуто седамдесетих година. Феминизам, каквог га је хтео увести код нас Светозар Марковић, није могао ухватити корена с погледом на наше

опште културне прилике. Осим изузетака, ни јавно мишљење, па ни саме жене нису могли усвојити револуционарне идеје феминизма. По родица је код нас била у већини конзервативна. културно друштво се тек стварало и природно је што тај покрет није нашао јачег одзива. Томе феминизму остала је верна само социјалистичка група, једномисленици Светозара Марковића. За њих је женска еманципација била само питање времена, резултат општег социјалног прогреса. 23 ) Ипак, феминистички покрет који је до нас допро из Европе није прошао без утицаја. Опште идеје о побољшању положаја жениног ушле су биле на тај начин у јавност и заталасале наше друштво. Јавно мишљење иако противно крајњим циљевима женског ослобођења, изједначењу жене са мушкарцем у грађанским и политичким правима, усвојило је ипак идеју о ревноправном образовању мушкарца и жене и на тај начин ушло се у прву етапу женског покрета. Резултат тога било је оснивање виших женских школа, које су омогућиле стварање женске интелигенције. Други важан тренутак, који происходи из првог, јесте оснивање женских удружења у Војводини и Србији, прво груписање жена у једну социјалну заједницу и улазак у питања која се тичу жене у друштву. Према свему овоме, доба седамдесетих година означује прву фазу женског покрета код нас. Београд

Љубица Марковић

Конгрес Јединства словенских жена у Београду

Од 14 до 17 октобра одржан је у Београду конгрес Јединства словенских жена. Ова организација је основана 1929 године иницијативом чешких жена. Циљ јој је међусобно упознавање и зближење свију словенских жена ради што већег узајамног помагања и кооперације. Поред досадањих претставница појединих словенских држава и народа - Чехословачке, Пољске, Југославије и емигр. Русије, приступиле су на овогодишњем конгресу и Бугарке

организацији. Њихов долазак у Југославију поздрављен је с највећим одушевљењем. Конгрес словенских жена састаје се сваке друге године у другој словенској држави. 1930 био је у Прагу, 1931 у Варшави, 1933 у Београду, а 1935 биће можда у Софији. Управом руководи Главни савет, који се бира на конгресу. Он води послове организације кроз две наредне године, а под претседништвом оне земље у којој је конгрес одржан. Наредног конгреса прелази вођство на другу словенску државу. Тако је на овогодишњем конгресу прешло претседништво из руку пољског сенатора г-ђе др. Хане Хубицке у руке г-ђе Мирке Грујић, претседнице Кола српских сестара у Београду. Рад је образован

20 ) Катарина М. Миловук, Српкиња, Сарајево, 1913, стр. 69—70, Косара Цветковић. 21 ) Јавор, 1877, бр. 8, стр. 263. 22 ) Српска добротворна задруга Новосадкиња. Прослава педесетогодишњице. Говор г-ђе Зоре Стефановић. Југословенска жена 1933, бр. 35 и 36.

2 3) Рад 1878, Стража 1879

114

ŽENSKI POKRET

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933