Женски покрет

4 / 5 нашег извоза сачињавају продукти тих грана производње, констатујемо: 1) Да се до сада није обратила довољна пажња просвећивању пољопривредног становништва, како у погледу основних школа, тако и у погледу стручне наставе. 2) Око пола милиона наше деце у доба основног школовања не посећују школу и та су деца у главном сеоска деца. 3) Стручне и специјалне пољопривредне школе постоје у тако малом броју, да наша пољопривреда услед тога не напредује квалитативно и не може успешно конкурисати продуктима напреднијих земаља. На основу ових чињеница тражимо: 1) Да се стриктно спроведе закон о народним школама и да се свим расположивим средствима утиче на наш свет да шаље децу у школу. 2) Да се посвети највећа пажња организацаји учитељских школа, како би све те школе дале најбољу спрему за учитеље, којима се поверава просвећивање нашега народа. 3) Да се оснује већи број грађанских школа, као што је законом предвиђено, које треба да припремају омладину оба пола за рад у занатском, трговачком и индустриском позиву. 4) Да се занатске мушке и женске школе реорганизују тако да свршени ученици тих школа буду потпуно спремни за самостално вршење заната, а не да са дипломама тих школа они траже државну и самоуправну службу. 5) Да се постепено отварају према месним приликама пољопривредне, стручне и специјалне школе, (вртларске, плетарске, воћарске, домаћичке, огледне станице ит.д.). 6) Да се врши најстрожија селекција за пријем у средње и високе школе, како те школе не би вукле непотребан терет, и да се не ствара полуинтелигенција која се не може запослити. Најодлучније се противимо стављању препрека за пријем женске деце у те школе. Ако се одмах приступи извођењу ових мера неоспорно би се остварили битни услови за извођење боље државне и друштвене организације, што би поред и других друштвених реформи осигурало да не западнемо у тешко стање као што је данас, са овако великим бројем незапослених мануелних и интелектуалних радника. II Да се број досадашњих жртава привредне кризе не би још повећао, Југословенски женски савез тражи :

1) Да се не сме вршити редукција чиновника и намештеника ни особља запосленог у разним државним и самоуправним установама, јер би то само допринело да се број незапослених повећа. 2) Да се апсолутно не сме правити разлика при постављању и напредовању државних и самоуправних чиновника базирана на полу. У општем интересу мора се водити строго рачуна о квалификацијама и способностима, а у случају једнаких способности код два или више кандидата, да се има водити рачуна при постављању о економском стању, а не о полу кандидата. 3) Да се најодлучније стане на пут протекцији, која сада игра огромну улогу у погледу избора службеника и чиновника. 4) Да се укине пракса по којој данас известан број чиновника добија специјалне хонораре за рад, који обављају у канцелариско време и да се најенергичније спречи да једна личност обавља више послова и вуче више награда, док други не могу добити никакво запослење у томе погледу да се строго спроводи принцип за сваки посао један човек. 5) С обзиром да велика незапосленост има као честу последицу минимум за живот, тражимо да држава одреди минималне наднице, које морају бити једнаке за оба пола. Исто тако тражимо да држава нађе начина да нагна послодавце да уредно плаћају наднице својим радницима и да се постара да уклони све узроке, који од стране државе за то постоје, јер су чести случајеви да се услед неисплаћене зараде радничке породице налазе у највећој беди, а уједно то појачава кризу, смањујући куповну моћ потрошача. Сматрајући да се сви ови захтеви могу спровести и с обзиром на државни буџет, а ако су потребне какве уштеде, да се те уштеде не би смеле стварати на основу редукције чиновника, намештеника и раденика самоуправних и државних тела, већ да се реализују на други начин као: смањити у државном буџету позиције за премештаје и премештаје вршити само у најнеопходнијим случајевима за државне интересе, смањити у државним и самоуправним буџетима партије за специјалне награде, репрезентације ит.д., једном речи тражити уштеде на оним буџетским позицијама самоуправних тела и државе, који нису намењени битним животним потребама.

ЈАНУАР - ФЕБРУАР 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

11