Женски покрет

Važna ovlašćenja vladi Samo udate žene treba da se uklone iz državne službe!

U finansijskom zakonu koji ide uz budžet za godinu 1934 1935 dobila je vlada veoma široka ovlašćenja da sprovede racionalnu štednju. Mnoge odredbe novog finansijskog zakona su takve prirode naravno ako se budu strogo sprovodile da će doneti državi velike uštede i otkloniti nepravde koje su do sada bile sa punim pravom predmet kritike javnosti. Ali jedna odredba je takva da se nipošto ne možemo složiti s njome, jer pogađa samo udate žene u državnoj službi, naime one kojima po mišljenju vlade prihod od državne službe nije neophodno potreban za egzistenciju. Ako je vlada već usvojila taj princip za žene, morala bi ga proširiti i na muškarce državne službenike, jer ima i među, njima mnogo takvih kojima prihod od nameštenja u državnoj službi nije potreban za održavanje pristojne egzistencije. Ako treba da se sprovede pravda, neka se sprovede za sve građane jednako po jednom i istom principu, inače je to nepravda. Principijelno gledište žena po tome pitanju saopšteno je na merodavnom mestu. Narodnoj skupštini predložene odredbe finansijskog zakona u pogledu smanjivanja državnih rashoda su sledeće: „Ovlašćuje se Ministarski savet da u cilju smanjivanja državnih rashoda u toku budžetske 1934/35 godine i stvaranja trajnih preduslova za sistemarsku i racionalnu štednju u državnom i samoupravnom gazdinstvu uopšte, preduzme i preduzima sve potrebne mere, i to kako u okviru postojećih zakonskih odredaba, tako i u uredbama sa zakonskom snagom, koje bi imale za predmet utvrđivanja osnova državnih i samoupravnih rashoda u drugom obimu, nego što su ti osnovi postavljeni u zakonskim odredbama koje danas važe“' „Svi propisi o primanjima ma pod kojim nazivom i vidom se ona vršila i sporednim prinadležnostima (dnevnice, honorari, nagrade, tantijeme i t. sl.) državnih i samoupravnih službenika, aktivnih i penzionisanih, i drugih lica, uposlenih u državnim privrednim i novčanim ustanovama kao Državnoj hipotekarnoj banci, Klasnoj lutriji, Poštanskoj štedionici, Upravi državnih monopola, šumsko industrijskem preduzeću „Dobrljin Drvar", fabrici šećera na Čukarici, Željezari u Zenici, Državnim fabrikama svile, u svojstvu člana upravnog ili nadzornog odbora ili veća, komesara,

i t. sl. imaju se podvrći reviziji bez obzira na osnov i visinu tih prinadležnosti po dosedanjim odredbama, s tim da se počev od 1 aprila ove godine te sporedne prinadležnosti i primanja svode na polovinu dosadašnjih. Isto tako, broj članova u upravnim i nadzornim odborima pomenutih ustanova može biti smanjen a imenovanja vršena bez obzira na vreme za koje su po ranijim propisima bili postavljeni." „Da bi se postigle budžetske uštede na ličnim rashodima, i time stvorila mogućnost da se uposle svršeni učenici fakulteta i stručnih škola, Ministarski savet će utvrditi uslove daljeg ostanka u državnoj ili samoupravnoj službi službenica, čiji su muževi takođe uposleni u državnoj, samoupravnoj ili privatnoj službi ili inače imaju dovoljno prihoda za održanje porodice kao i uslove uposlenja u slučajevima kad se više lica iz jedne porodice nalaze u državnoj i samoupravnoj službi". Ministarski savet će takođe izvršiti reviziju specijalnih dodataka, honorara, nagrada i drugih sporednih primanja, koja uživaju državni službenici po dosadanjim propisima pored njihovih redovnih zakonskih prinadležnosti i ograničiti ta primanja do najviše 50% redovnih prenadležnosti. Namera vlade da otpusti iz službe udate žene, naravno da je izazvala u redovima svih državnih službenica bez obzira da li su udate ili neudate veliku zabrinutost. Ženski pokret u Beogradu pozvao je odmah Jugoslovenski ženski savez da otpočne akciju među ženama da se uputi vladi apel da odustane od ove namere. Pojedini Ženski pokreti su takođe preduzeli mere da upute vladi pretstavke. Ženski pokreti u Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani su pored toga održali naročite konferencije, na kojima su ispoljili svoje gledište prema otpuštanju žena iz državne službe, a po celoj zemlji je sprovedena akcija za skupljanje potpisa žena u državnoj i samoupravnoj službi koji će biti uz naročitu rezoluciju predati vladi. Ženski pokret u Beogradu je održao 27-II- konferenciju sa državnim činovnicama na kojoj je donela rezolucija koja će se sa Jugoslovenskim ženskim savezom i Udruženjem univerzitetski obrazovanih žena predati, sa skupljenim potpisima, vladi. Beograd

Štebi Alojzija

2

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР ФЕБРУАР 1934