Женски покрет

slavije, a ne gospođe Urbanove. Kako sam sudila o Austriji i Beču, može svako pročitati u mojoj knjiži »Crtice iz poslednjih godina carevine Austrije«, Beograd 1922, Geca Kon. A da sam prijatelj českoga naroda, o tome sam dala dokaza u ogromnom broju članaka o Jugoslaviji u češkim listovima i u ogromnom broju člana o Čehoslovačkoj u jugoslovenskim listovima. Nije istina da je po izlazu »Jednog dopisivanja« bilo skandala niti je istina da sam bila primorana da istupim iz izvesnih društava. Ostala sam član, samo sam radi osobnih razloga i čisto dobrovoljno položila nekoje funkcije u tim društvima. Kao dokaz da je tomu tako, dala mi je i uprava »Jugoslavenskog kola«, gde sam bila potpretsednik i »Uprava centralnog odbora československo jugoslovenske lige«, gde sam kao jedina žena bila dugih godina član pismena priznanja moga rada, što zacelo ne bi učinili da su u meni videli škodljivca českoga naroda, kao što me je prikazala gospođa Urbanova. Uostalom, svi češki listovi su kao »Narodni Listy« »Ženska Narodni rada« »Nezavisna politika« itd. i dalje objavljivali moje članke, a držala sam u »Ženskoj narodni rade« predavanja itd.« Gospođa Marija Omelčenkova iz Praga, urednik časopisa »La Femme Slaves« boravi u Jugoslaviji radi upoznavanja položaja naše žene. G-đa Omelčenkova sprema veliko delo o slovenskim ženama. Ona je rodom iz Ukrajine i posle ruske revolucije živi stalno u Pragu. 25 - godišnjica švajcarske feminističke organizacije, »švajcarske asosiacije za pravo glasa za žene« su proslavile švajcarske feministkinje 17 juna t. g. u Bernu, gde je bio njihov savez i osnovan. Savez je bio osnovan na pobudu Internacionalne alijanse za žensko pravo glasa. Proslava u Bernu je protekla veoma impozantno i pored ogromnog broja feministkinja su joj prisustvovali i visoki državni funkcioneri, medu njima i bivši pretsednik švajcarske savezne države, Motta, sada član saveta federacije. G-đa Emilija Gourd, naša dobra poznanica je održala sjajan govor, u kome je iznela celokupnu borbu švajcarskih feministkinja za političku jednakupravnost žene sa muškarcem. Ona je iznela početak osnivanja, kada su pre 25 godina feministkinje bile pune najlepših nada da će uskoro postići velike uspehe. Uspesi njihove borbe nisu do sada ispunili nade, ali zato Švajcarke nisu izgubile veru u ispravnost i pravednost borbe. U Švajcarskoj je otežana borba za pravo glasa i zato, što treba da prođe taj zahtev kroz referendum celokupnog švajcarskog naroda. Raniji pretsednik švajcarske republike, g Motta je u svome odgovoru priznao da je uistini sramota za Švajcarsku da žene još nemaju pravo glasa i obećao je da će svom snagom raditi na tome da nestane te sramote, i on je naročito pozvao švajcarsku mušku omladinu da pomaže žene u borbi. Profesor ciriškog univerziteta, g. Egger, je govorio kao pravnik o ženskom pravu glasa s obzirom na zakonodavstvo Švajcarske. G-đa Gourd je već 14 godina pretsednica Švajcarske organizacije za žensko pravo glasa.

Film u vaspiatnju i nastavi. U aprilu t. g. održan je u Rimu internacionalni kongres za primenjivanje filma u vaspitanju i nastavi. To je bio prvi internacionalni kongres ove vrste, a organizovao ga je institut Društva naroda u Rimu. Kongres je radio u tri odelenja. Prvo odelenje je raspravljalo o sledećim pitanjima: nastavne metode s filmom i dečija psiha, film u tehnici i zvanju; film - sredstvo u školskoj nastavi, film u službi napretka poljoprivrede. Drugo odelenje bavilo se ovim problemima: film u službi narodnog prosvećivanja i socijalne profilakse; film u službi vaspitavanja naroda; film kao propaganda za osiguranje starosti i štednje; država i film; tehnički problemi oko širen ja filma za nastavu u nacionalnom i internacionalnom pogledu. Treće odelenje je imalo zadatak da reši pitanje o filmu kao internacionalnom sredstvu za upoznavanje naroda, njihovih osobina i mentaliteta. Kongres je tražio da sve države što pre privhate konvenciju za olakšanje izmenjivanja filmova za nastavu time što će se na te filmove ukinuti svaka carina. Dalje je kongres odlučio da preporuči svim filmskim preduzećima da upotrebljavaju za filmove manji format, koji treba da se standardizuje. - Na kongresu su bili zastupnici država i privatnih organizacija. Zvanične pretstavnike poslale su takođe Rusija i Sjedinjene Države Severne Amerike. Trideseti kongres za svetski mir biće od 1—6 septembra t. g. u Locarnu. Priređuje ga Internacionalni biro za mir, koji poziva sve organizacije koje rade za svetski mir da pošalju na kongres mnogobrojne delegacije. Sve informacije daje sekretarijat biroa, koji je u Ženevi, Rue Charles Bonnet, br. 8. Žena - član odbora stručnjaka za pripremu plebiscita u Sarskoj oblasti. Savet Društva naroda je na svom poslednjem zasedanju naimenovao odbor od tri stručna lica, koji ima zadatak da pripremi plebiscit u Sarskoj oblasti i da nadzirava izbornu kampanju. Među članovima je i g-đa Sarah Wambaugh, Amerikanka, koja je bila već zaposlena kao stručnjak u plebiscitu za Tacna - Aricu. Ana je napisala knjigu »Plebisciti posle svetskog rata«, koju je izdala Carnegijeva zadužbina. Zanimljivosti iz Kine. Sjajnu karijeru, karijeru koju ima da zahvali vlastitoj energiji i razboritosti ima bankar, g-đa Nyien Sok Wo iz Šangaja. Ona je bila takozvani »boy« u nekoj banci - a danas je vlasnik banke, koju je osnovala godine 1924 s akcijskim kapitalom od 200.000 dolara. Danas njena banka ima 5 miliona dolara rezervnog fonda i pola miliona dolara akcijskog kapitala. Banka g-đe Nyien Sok Wo ima vlastitu zgradu u jednoj od najlepših ulica u Šangaju i stoji čvrsto u svakom pogledu i kriza je nije mogla ni za dlaku uzdrmati. Vlada u Nankingu je pre kratkog vremena izdala odredbu kojom je suspendovala ružnu i ponižavajuču tradiciju za ženu. Do obnarodovanja te odredbe naime Kineskinja, koja je postala udova, nije smela sklopiti nov brak bez dozvole porodice njenog umrlog muža! Dakle i po-

86

ЖЕИСКИ ПОКРЕТ

ЈУЛИ—АВГУСТ 1934