Женски покрет

наградити". Она је одговорила: „Света је потпора немоћнијем, света је истина, света је ма-. тематика; а историја није света, јер је пуна лажи као и људи, који је пишу. Хвала лијепо, мени је доста ово што радим!“ Рад је био садржај њеног живота. И са овом својом тежњом за рад, својственом само потпуно изграђеним и смиреним личностима - она је и међу својим сарадницима претстављала виши тип човјека. И док су у Енглеској неке жене њених духовних квалитета улагале сав труд у то, да своје другарице ослободе окова друштвеног двоструког морала г-ђа Ирби је у нашим крајевима нашла циљ своме животу. „Просвјећивање ума и оплемењивање срца је прави и највећи посао свакога и свих. Људи су браћа и треба то још више да постану просвјећивањем ума и оплемењивањем срца. Томе треба да служе сви, пa ћy служити и ја“, Сигурно је А. П. Ирби наслиједила извјестан дио ове концепције од својих предака, нарочито од оца, који је много допринео укидању ропства у Јужној Африци. Али за њен високи космополитизам много је већа њена лична заслуга, јер је она солидним и многостраним учењем усавршавала се а путовањима кроз многе земље стицала непристрасно процјењивање људи и прилика. Пошто је пропутовала скоро цијелу Европу, она се задржала у Босни, јер је по њеним ријечима - ту видјела „добар и срцем велик народ. Несреће тога народа и патње његове пробудиле су у мени осјећаје милосрђа, и ја сам одлучила да свој живот посветим раду, да се ублаже те патње и умањи та несрећа". И као потпуно изграђена и храбра жена (по свему до сада наведеноме права феминисткиња) - она је одмах схватила, да је најјачи коријен овој несрећи незнање, и једини лијек - просвјета - и ријешила је да најпре отвори неку школу. По речима Петра Мирковића, њеног сарадника и биографа, она је: „Између народа изабрала наш, између нас најболнију сиротињу, између сиротиње дјецу, између дјеце - женску нејач“ - јер „је знала да су добри васпитане, просвјећене мајке најбоља гаранција за најтврђи темељ породице, народа и државе" (Просветина споменица 1933). Тако је постала њена школа за женску дјецу у Сарајеву 1866. Овде мора да се на-

гласи, да то није била прва школа за женску дјецу, него наставак школе, коју је 10 година раније отворила Сарајка Стака Скендерова. Вриједно је споменути и то, да у доба, када су многи А. Ирби нападали због тобожњег потцјењивања православља у њеној школи Стака Скендерова била је један од најјачих њених бранилаца. У својој школи А. Ирби је настојала да формира што већи број учитељица, да даље шире просвјету; истовремено она је настојала, да у свим тим младим женама, њеним питомицама, култивира све особине, којима би могле оне касније да доприносе општем напретку. У том смислу она је поред свих стручних знања и вјештина настојала, да оплемени душу сваке поједине; при томе јој је нарочито служило Свето писмо, као синтеза животне мудрости. Али А. Ирби није била једнострана, него са правом материнском љубављу и правичношћу она је исту бригу посвећивала и мушкој дјеци и отварајући своје школе у Славонији и Сјев. Далмацији (кроз које је прошло преко 1900 ђака) она је примала женску и мушку дјецу једнако и настојала да им осигура женске и мушке наставнике. Како је она настојала директно да утиче на духовно формирање и њених мушких питомаца доказује писмо упућено неком младићу, који је учио у иностранству у којем му препоручује да чита Смајлсов „Карактер" и на крају писма каже: „Прочитала сам га и видјела, каквим накитом мора човјек бити накићен, па да је човјек, да је карактер, свјетао карактер! Пожурите, свршите Ваш посао тамо, па полетите овамо!“ (П. Мирковић). У том културном и хуманом правцу она је утицала на сву своју околину. То нам свједочи њен разговор са једним сељаком, који је дошао да од ње замоли новаца за пушку, како би могао ићи и он у устанак. Мјесто новаца за пушку она му је предала превод Светог писма са ријечима: „Ево ти ова књига, у њој има све врсте оружја. Има пушака, топова, ханџара и сабаља. Све непријатеље своје њоме можеш лако побиједити, а крви неће ни капи потећи. Ова he Ти књига дати у твом животу сваку утјеху и донијети Ти побиједу и cpeћy“ и послије „пази добро на оружје и по њему се владај. Оно he те чувати и у животу штитити од Твојих непријатеља.“ (П. Мирковић). Много се и с правом спомињу и остале

ЈУЛИ—АВГУСТ 1934

ЖЕНСКИ lIOKI'ET