Женски покрет

њене помоћи, учињене директно избјеглицама за невесињске буне. У свему (заједно са школама) утрошила је око 11 милиона предратних круна. Ову суму потребно је споменути, јер то није био све њезин новац, него га је она скупила у Енглеској. Да је у томе успјела доказ је више, какав је она ауторитет уживала у свом народу. Прелиставајући литературу о њој наилазимо на епитете: анђео, добротворка, мудрац итд. Све добронамјерно и сигурно заслужено. Али се питамо: да ли је у данашњем вијеку и специјално код нас довољно на овај начин изражавати своју захвалност. Кад знамо да је она своју величину постигла учењем и. слободним радом, је ли довољно ријечима је славити или би правед-

није и корисније било, у том, њој тако драгом народу „добром и срцем великом" настојати да се васпитавају њене сљедбенице, које he свом народу и човјечанству користити и поносом бити као покојна А. Ирби? Славећи данас стогодишљицу рођења те велике жене једне од првих феминисткиња у Босни и Херцеговини Женски покрет у име захвалности апелује на читаву јавност: Ако сте заиста свјесни, да вас је задужила ова велика жена радите у њеном духу, дајте слободу образовања и рада свој женској омладини., да њене вриједне јединице пораде у правцу рада А. Ирби „да се ублаже патње и умање несреће" људи. Сарајево.

Д-р Маша Живановић.

XVIII Међународна конференција рада

Овогодишња Међународна конференција рада, која је одржана јуна месеца у Женеви, поред осталих питања, на дневном реду је имала два питања, која специјално регулишу рад жена. Одговарајући одредбама § 389 Версаљског уговора, према коме кад год су стављана на дневни ред питања која тангирају жене, у својој делегацији владе су обавезне наименовати међу члановима и жене, и наша Влада је за експерта при нашој делегацији наименовала жену. Дневни ред овогодишњег заседања био је испуњен најактуелнијим питањима из области радничког законодавства. Немогуће је у овако кратком излагању дати потпуну слику свих тенденција, које су се на конференцији појавиле, али резултати рада дају могућност да продремо у контуре данашњег економског и социјалног живота. Резултати су у главном следећи: Нове конвенције Донете су две нове међународне конвенције, и то: 1.) Конвенција, која регулисава радно време у стакларама, у којима је рад непрекидан. Радно време се ограничава на 42 часа недељно, са најдужим радом од 8 часова дневно и најкраћим одмором од 16 часова између смена, 2) Друга је конвенција, која обезбеђује помоћ радницима у случају незапослености. Донета конвенција предвиђа обавезу, за државе које је ратификују, да кроз своје радничко законодавство спроведу један од

следећих начина, којим се гарантује помоћ у случају незапослености: осигурање обавезно или факутлативно, комбинацају ове две врсте осигурања, или обавезно давање помоћи. Поред ове конвенције, донета је и једна препорука, која предвиђа разне модалитете и детаље у примени ове конвенције. С обзиром на тешке последице незапослености за раднике и њихове породице, обезбеђење најнеопходнијег минимума за живот у моменту незапослености, намеће се као императивна дужност сваке државе и сваког цивилизованог друштва. Ревизија постојећих конвенција. Извршена је ревизија двеју постојећих конвенција: 1) Ревизија конвенције о професионалним болестима осигураних раденика. У примени ове конвенције, која је донета 1925 године, осетило се да болести, које конвенција набраја као професионалне болести, у случају којих раденик има право на накнаду, не обухватају све случајеве професионалних болести. Пракса је показала да су се дешавали тешки случајеви оболења на послу, у којима раденик није могао добити отштету само из разлога, што то оболење није; предвиђено међу професионалним болестима. Осетила се неопходна потреба да се ова конвенција допуни, проширивањем врсте болести, које се имају сматрати као професионалне. Овако измењена конвенција одговараће боље стварним радничким потребама. 2) Друга из-

ЖЕИсКИ ПОКРЕТ

ЈУЛИ—АВГУСТ 1934