Женски покрет

ВELE Š KE

Protestni zbor u Ljubljani. 19 septembra t. g. održan je u Ljubljani protestni zbor koji su sazvali: banovinska sekcija Jug. ž. s., Zveza delavskih žen in deklet, te društvo »Šola in dom«. Zbor je bio sazvan s lozinkama »Za jednak rad jednaka nagrada«, »Kvalifikacija, ne spol«, »Ženskoj omladini da su otvorene sve škole«. Neposredan razlog što je bio zbor sazvan, bio je u tome što je Radnička komora u Ljubljani objavila malo ranije svoj nacrt za minimalne nagrade za radništvo. Nacrt određuje za muškarce mnogo više nagrade nego za žene. Protestu protivu toga nacrta priključio se na zboru i protest državnih službenica zbog poznate uredbe od 13 aprila t. g. ženskim organizacijama se zatim priključilo još društvo »Šola in dom«, koje traži da se opet otvore ženske učiteljske škole.

Marija Mehletova. Prošlog meseca umrla je u ljubljanskoj bolnici posle teške bolesti učiteljica građanske škole Marija Mehletova. Ko je poznavao Mehletovu, znao je da ima pred sobom čoveka, koji ne poznaje razlike između teorijskih aksioma i praktičnog rada. Ona je bila još iz one generacije učiteljica kojima je taj poziv bio uistini poziv, to je unutarnja potreba i unutarnje poslanstvo. Njene učenice su imale u njoj ne samo prvoklasnu učiteljicu nego i iskrenog, toplog prijatelja. Kada je videla u kakvim teškim socijalnim prilikama žive njene učenice koje dolaze iz okoline u Ljubljanu, ona im je stavila na raspoloženje svoju mirnu kuću i uredila im obdanište, gde su učenice dobile ne samo topao ručak, nego i toplu, nesebičnu ljubav. Vrt pored kuće, koji je Mehletova uvek sama obrađivala bio je njihov sa svim plodovima. Obdanište je Mehletova vodila i posle njenog penzionisanja, a u testamentu mu je osigurala trajan opstanak. Kao što je bila učiteljica iz unutarnjcg ubeđenja, tako je bila i feministkinja iz unutarnje potrebe. Marija Mehletova je bila čovek retkih osobina.

Predavanje prof. Marije Omeljčenkove u Beogradu. U subotu, 15 septembra t. g., u priredbi Udruženja n. o. ž. održala je vrlo uspelo predavanje o Češkom ženskom romanu g-đa prof. Marija Omeljčenkova. Predavanje je odžano u prostorijama Ženskog kluba u Beogradu i bilo je dobro posedeno. Mi ga donosimo u celosti u feljtonu našega lista.

Svršetak afere s knjigom »Jedno dopisivanje«. Ljubljanski dnevni list »Jutro« u br. 231 od 7 oktobra t. g. donosi sledeću beležku: »Na ovom mestu smo izvestili pre nekoliko meseci o tužbi koju je podnela Jugoslovenka iz Praga, generalova supruga, g-đa dr. Julka Chlapec-Đorđević (rodom iz Novoga Sada) protivu zaslužnog prevodioca iz srpsko-hrvatsko književnosti, g-de Ane Urbanove, supruge urednika »Narodnih listov« i agilnog radenika za čehoslovačko-jugoslovensko zbliženje, Jaroslava Urbana. G-đa Urbanova je u reviji »Žensky Obzor«

odbila primedbe o češkom ženstvu, o česima i češkim institucijama koje je iznela gđa dr. Chlapec-Đorđević u svojoj knjiži »Jedno dopisivanje«. Urbanova je rekla da stav omalovažavanja Čeha više liči mentalitetu predratnog Beča nego jugoslovenskoj ženi. Zbog toga ju je autorka knjige »Jedno dopisivanje« tužila, a mi smo na tome mestu objavili izveštaj o prvom suđenju pred sudom u Pragu. Na taj izveštaj je reagirala gda dr. Chlapec-Đorđević izjavom koja je bila otštampana u »Jutru« i »Politici« (i našem listu). Ovih dana je bilo pred istim sudom drugo suđenje, na kome je naročito važnu ulogu igrala izjava koju je objavila gda dr. Chlapec-Đorđević posle prvog suđenja u »Jutru«, i koja sadrži novu krivicu protivu gđe Urbanove. Zbog toga gda dr. Chlapec nije imala lak položaj na suđenju od 2 oktobra i ona se na posletku rešila toga što je povukla tužbu. Gđa dr. Chlapec i gđa Urbanova su potpisale zatim novu izjavu, kojom gđa dr. Chlapec izjavljuje da povlači svoju izjavu u »Jutru« kojom je tvrdila da je gđa Urbanova napisala svoju kritiku iz ličnih motiva, a gđa Urbanova izjavljuje da nije imala nameru da svojom kritikom optužuje gđu dr. Chlapec za nepatriotično osećanje ili čak za renegatstvo, kao što je gđa dr. Chlapec pogrešno razumela njenu kritiku, ali ipak ostaje na stvarno j suštini svoje kritike. Tako se svršio proces koji je pobudio u jugoslovenskom krugu u Pragu i nama naklonjenim češkim krugovima mnogo pažnje i mnogo komentara.«

Katarina Breškovskaja, poznata širom sveta pod imenom »Babuška ruske revolucije« umrla je, stara 90 godina, 12 septembra t. g. u Pragu. Breškovskaja, po ubeđenju socijalistkinja, bila je iz plemićke porodice i već u mladim godinama je bila vatren agitator protivu carističkih ruskih vlada. Agitovala je naročito među seljaštvom. Stoga je bila prognana više puta u Sibiriju, gde je provela preko 30 godina. Kada su došli na vlast boljševici, opet je bila uhapšena. Iz zatvora su je oslobodili češki legionari. Posle toga je otišla u severna Amerika i agitovala protivu boljševističke vlade. Iz Amerike se vratila u čehoslovačku, gde je živela do smrti.

Najstarija akademičarka u Evropi. 9 septembra t. g. je proslavila u Bernu svoj 96 roden dan dr. Matilda Theyssen, najstarija akademičarka u Evropi. Rodom je iz Nemačke, a već godinama živi u Švajcarskoj. Kada joj je bilo 20 godina, godine 1858, upisala se kao student medicine na pariskoj Sorboni, pošto Nemačka još nije primala žene na univerzitet. Sorbonu je završila s titulom »Officier de santé et de pharmacie«, a doktorsku titulu dobila je tok posle nekoliko godina na univerzitetu u Lissabonu. Matilda Theyssenova je bila u Evropi prva žena-lekar. Kao lekar je radila dugo u Strassburgu; u ratovima iz godine 1866 i 1870-71 radila je na bojištima. Docnije je putovala po Japanu i Kini.

104

Штампарија „Привредник", Живојина Д. Благојевића, Кнез Михајлова бр. 3, Београд Телефон: 21-450.

ŽENSKI POKRET

SEPTEMBAR-OKTOBAR 1934