Женски покрет

Albert Rohrberg. Verlag R. Oldenbourg, München 1934). Stručna kritika kaže da su kronološke zabeleške autora i njegove žene o telesnom i duševnem razvitku njihove prvo rod ene kćerke pune tačnih, oštrih opažanja. Opažanja su reprodukovana skroz i skroz pošteno, naročito opažanja seksualnog razvijanja. Autorova kćerka je bistro, ljubazno dete, ali ni u kom slučaju dete preko normale; i pošto ovakav dnevnik nužno sadrži i pedagoško važna posmatranja, knjiga je od vrednosti ne samo za psihologa od struke, nego i za roditelje. Вардар, календар Кола српских сестара за 1935 годину. Вардар је и ове године изишао врло богат садржином. После календарског дела долази одабран алманах. Ту сусрећемо имена наших познатих писаца и научника, и читамо са укусом бирање песме, приповетке и чланке. Патриотска нота се провлачи. На крају је информативан део о друштвеном раду. Вардар је овим напунио 23 године излажења увек у служби националне, просветне и културне мисли.

Нове књиге

Вера Штајн-Ерлих Индивидуална психологија у школској пракси, Загреб 1934. Издање „Минерве“ књижница „Нова педагогија". Вера Штајн - Ерлих Колективни рад у савременој школи. Загреб 1933. Вера Штајн - Ерлих Метада Монтесори у школи. Загреб 1934.

BELEŠKE

Претпројекат за нови Грађански законик. 27 прошлог месеца г-ђа Милица Влајић дала је реферат о претпројекту Грађанског законика у Женском клубу у Београду. Нећемо у овом броју донети извештај о томе врло интересантном реферату, пошто намеравамо у идућем броју изнети опширније о свима деловима постојећег пројекта Грађанског законика, који нарочито мора интересовати наше жене.

Манифестација за мир. Овогодишња прослава 11 новембра извршила се у неколико места и у нашој земљи: у Београду је организирала прославу Лига жена за мир и слободу; у Сплиту женско друштво „Даница“, у Љубљани, Трбовљама, Цељу и Марибору бановинска секција Југословенског женског савеза.

Нобелова награда за мир. Овога месеца је поделио Нобелов одбор награде за мир за године 1933 и 1934. За годину 1933 добио је награду славни енглески књижевник и журналист Сир Норман Енгел, а за годину 1934 опет Енглез, Артур Хендерсон, претседник конференције за разоружање. Норман Енгел сјај-

но познаје економске прилике и њихову међународну повезаност. Ван граница своје отаџбине започео је још пре светског рата својим делом „Велика илузија", које је изашло године 1910. Књига је била преведена na више од десет језика. У том делу, дакле још пре рата, доказује да ће модерни рат донети и победиоцу саму штету, а никакве користи, што се је тачно испунило. Он издаје ревију »Foreign Affairs« (Спољни послови), члан јe парламента и припада радничкој партији као ihto joj припада и Хендерсон. Норман Енгел је на основи свога огромног економског знања неуморан бранитељ мира и нарочито подвлачи економски несмисао рата. Веома много путује и држи предавања ради пропаганде идеје мира. Хендерсон је постао за време рата министар, после рата био је такође министар, а још пре тога га је влада увек консултовала при важним одлукама о радничком питању, које познаје одлично. Хендерсон ужива у Енглеској и у осталом свету велики углед као личност, и тај његов углед је до сада помагао да конференција за разоружање још није пропала. 40-часовна радна недеља у Италији. На основи споразума између организација радништва и индустријалаца је уведена у Италији 40-часовна радна недеља, и то за покушај за пола године. Ова новина, коју препоручују радничке организације целога света, има тежњу да смањи број незапослених, који је постигао у Италији последње време скоро милион. Делимично иде та новина и на рачун жене-раднице, што готово не одговара тежњама радничких организација. Поред жена морају услед те новине напустити посао и малолетни радници и особље, које има право на пензију. Такође је забрањен прековремени рад, што је једино добро у тој реформи. Наравно да 40-часовна радна недеља смањује недељни приход, јер савез индустријалаца није пристао на то да наднице остану исте. Услед тога су основали нарочите благајне, у које уплаћује радништво са 40-часовном радном недељом 1% својих прихода и исто толико уплаћују послодавци. Из ових приноса исплаћује се жењеним радницима с децом додатак, који надокнађује смањени приход услед смањеног радног времена.

Problem zakonodavstva za veštački pobačaj. Pre kratkog vremena održali su u Stockholmu ministri pravde nordijskih zemalja i Finske konferenciju, na kojoj su govorili o unifikaciji zakonodavstva za veštački abortus. Za Švedsku je izrađen nacrt, koji bi dozvoljavao veštački abort iz zdravstvenih, socijalnih i ekonomskih razloga. Islandija je već predložila skupštini sličan zakonski nacrt, a u Norveškoj i Danskoj naročite komisije studiraju to pitanje. Na konferenciji u Stockholmu postignuta je načelna saglasnost u tome da se dozvoli legalizovani i higijensko neopasni (u bolnicama i od naročitih lekara) veštački abortus, pošto pri sadašnjem zakonski neuređenom stanju bar polovina nedozvoljenih veštačkin abortusa ima teške posledice. Konferencija je bila mišljenja da dozvoljeni abortus nije opasan pošto neće povisiti broj veštačkih pobačaja.

За право гласа грчких жена. Министар унутрашњих дела у Грчкој спремио је да поднесе парламенту предлог, да се ускрати грчким женама право гласа за општине. Овај свој предлог је образложавао тиме, што је врло мали број жена тражио да искористи ово своје право за време последњих избора. Грчке феминисткиње су повеле веома живу агитацију против овога предлога, одговарајући на примедбе Министра унутрашњих дела, да је женама било отежано да дођу до своје гласачке карте услед многих законских одредаба, које ограничавају женама ово право. Наравно, још немајући никакво искуство у томе погледу, оне су се повлачиле

DECEMBAR 1934

ŽENSKI POKRET

135