Женски покрет

strast. Kasnije se očitovalo, što je osjećala od prvog početka. Nije bila jedino ljubovca; bila mu je i dobar drug i požrtvovna mati i nježna sestra. Bila je to duboka duhovna ljubav. Učeni latinski jezik, kojim ona piše, poprima čar ljubavne pjesme. Toliko je jako njeno unutarnje uzbuđenje. Osjećamo kucaj njenog srca i obilje čeznje za toplinom. Tražila je previše. Slutila je istinu, kad veli: »Ti si me više poželio nego ljubio. Više su te vukli osjeti prema meni nego ljubav. Čim me više nisi poželio, nestalo je nježnosti i topline, koja me je najviše k tebi vukla«. U prvom svom pismu otklanja Abélard njenu nježnost, toplinu i brigu. Na koncu je čak moli, da se više brine za spas njegove duše. Ona mu odvraća, da je vrijednost njene molitve neznatna. U drugom pismu poučava Abélard Héloïsu skroz školnički i ponešto uvredljivo, da se vine u nebeške visine i pokaje za ljubav, koja ne zavreduje tog imena, jer je bila samo grješna strast. Šalje joj tekst molitve, koju neka moli, da okaje svoje i njegove grijehe. U slijedćem pismu priznaje Héloïse, da njegovo stanovište ne može učiniti

svojim. Ona će se ubuduće kloniti svih riječi, koje on otklanja. Ali neka znade jedno: srcu ne možemo zapovijedati. Od toga vremena Héloïse je za njega samo poglavarica samostana, koja s njime pertraktira novi pravilnik za njezin red, jer su muškarci htjeli nametnuti svoj pravilnik ženskom redu, a to je po njenorn mišljenju besmisleno i pogrješno. U svakoj riječi tih pisama zrcale se visoke njene duševne sposobnosti, misaona samostalnost, smirenost i unutarnja ravnoteža. A svoju veliku ljubav bit će da je utonula u jednu rečenicu molitve,, koju joj je poslao Abélard: »One, koje si na zemlji rastavio, sjedini za sve vijeke u nebesima,« nadajući se, da je Abélard-u, kad je tu molitvu pisao, još jednoć progovorilo srce, kome se ne može zapovijedati. Abélard je umro 1142. Héloïse je izmolila,, da joj prepuste njegovo mrtvo tijelo i ona ga je pokopala u Parakletu. Héloïse je umrla 1163. Njihov pepeo prenesen je u zajedničku, posebno za njih sagrađenu grobnicu na groblju PèreLachaise u Parizu (1817).

Књижевност

Милка Жицина Кајин пут, роман. Издање Нолит, Београд 1934. Роман г-ђе Жицине износи повест сиромашне девојчице, која у најранијем детињству упознаје тешку патњу живота у кући пуној деце, између намучене мајке и пијаног оца кога она мора да извлачи из крчме. У кући, иако мала, отправља све домаће послове и дели све бриге, само да би одменила мајку за коју има врло нежну љубав. У основној школи то босоного сиромашно дете седи у последњој клупи, узбуђена срца и жељно знања. Чиста детиња душа је одана свима лицима око себе, ма да је она и не виде. Изванредно добро је оцртана бојажљивост сиромашне ученице, и стид од сиротиње и непоуздање у себе. У разреду су два табора: „просте" и „боље“, или „опанци" и „каљаче". Због неравне борбе у грудвању кажњени су „опанци“ клечањем. За рецитовање о св. Сави пада избор на „каљаче". Kaja још мала остаје без мајке. Као и њене сестре полази да служи: да од зоре до мрака буде на грубом послу и да спава на сену у штали. Kaja стојички подноси много. Са другом Марком, слушчетом у истој кући, сагласи се за освету бездушном господару. Као слуга Јернеј у Цанкаревој новели, тако

и Марко ca јунакињом ове повести на крају се свети газди пре него што као бескућници пођу у даљи свет. Роман је писан искрено, типови су рељефно снимљени, стварност села оштро засечена; реалност свом тежином живота оставља неизгладив утисак. Дело г-ђе Жицине је успело. Privatnopravni položaj žene po današnjem pravu Jugoslavije i njegovo uređenje u jedinstvencm Građanskom zakoniku za Jugoslavija od dr. Bertolda Eisnera, profesora Univerziteta u Zagrebu. Ovaj iscrpan prikaz privatnopravnog položaja žene u našoj državi izašao je na str. 325—420 velikog dela »Spomenica Mauroviću«,. koju su poklonili pravnici Jugoslavije, a i strani pravnici, profesoru Mauroviću prilikom njegove 60-godišnjice. Ova temeljna studija prof. Eisnera od velike je koristi za naše žene, pa bi veoma želeli da izađe i kao naročita knjižica, jer bi bila tako lakše pristupačna širokim krugovima žena. Danskog psihologa V. Rasmussen-a knjiga o razvitku njegove kćerke je izašla na nemačkom jeziku. Ruth. Tagebuch über die Entwicklung eines Mädchens von der Geburt bis zum 18 Lebensjahre. Aus dem Manuskript übersetzt vort

134

ŽENSKI POKRET

DECEMBAR 1934