Женски покрет

ву тих научних испитивања духовних и физичких диспозиција, својстава и снага жене. Благодарећи све правилнијем научном гледању и испитивању мушкарчевих и жениних способности, више просвећености народних слојева с једне стране и стварном доказу женине развијености и издржљивости у животној борби с друге стране, почели су водећи кругови напредних народа сматрати жену равноправним људским бићем. Tora ради, залагали су се и настојавали спровести ту равноправност не само у економском, већ и у политичком и правном погледу. На основу таквог става диктираног уосталом животним условима, поједини напредни народи удовољили су захтеве жена за равноправност са мушкарцем, а жена је својим корисним и успешним радом доказала оправданост својих захтева. У земљама, у којима то још није учињено, све је већи број оних који се несебично залажу за равноправност жене. Један од тих поборника у нашој земљи, јесте д-р Ф. Чулиновић, претседник окружног суда, добро познат коферансијер и писац правних и економско —социолошких расправа. Он је издао ових дана научно темељну и ретко документовану књигу о положају наше жене у кривичном праву. У овој књизи д-р Чулиновић третира научно, а ипак врло јасно са правне стране положај наше жене у законодавству ранијих времена и садашњице. 11. Ради наших читалаца, а првенствено жена, осврнућемо се на основне мисли ове књиге. У самом уводу књиге г. д-р Чулиновић осврнуо се на женско питање уопште, што је сасвим умесно ради правилног гледања постављеног проблема. Одмах констатује стварну постојећу чињенипу: да се женском питању, које се код нас од скора појавило, не посвећује она пажња, коју оно несумњиво заслужује. То образложава тим, што се вазда под жениским питањем мисли и расправља само о политичким питањима и политичкој равноправности полова. Ради тога једностраног схватања женског питања, вели г. Чулиновић, погрешно се гледа на сав женски покрет, а код ширих народних слојева то је изазвало омаловажавање, осуђивање или у најмању руку незаинтересованост. Мислимо да незаитересованост женског света у маси за савремено женско питање није у томе, што женски покрет првенствено пропагира политичку равноправност полова,

или бар не само у томе. Та индоленција је у многоме и због тога, што су шири слојеви наше жене недовољно просвећени, па теже схватају сваки духовни покрет, a с друге стране савремени живот је тако тежак и компликован да жена нема ни времена ни могућности да се боље и дубље упозна са тим покретом. Овакви се духовни покрети недовољно просвећеном народу сами од себе тешко шире. Они хватају корена ако су животним, економским приликама јако условљени, али се теже шире под сметњом других негативних прилика. Напротив, такви покрети брзо освајају шире народне масе ако се напредним реформама централне власти потпомажу и поспешују. Јединствен пример томе служи најбоље брза еволуција и напредност турске жене, која је до Кемала сва била у оковима празноверја и предрасуда, док сада смело и успешно ступа у редове најнапреднијих жена данашњице. Даље се у расправи примећује да политичка права и равноправност жене не могу бити никако главни циљ женског покрета, већ само део жениних захтева за побољшањем њеног положаја. На супрот досадашњем и садашњем једностраном схватању женског питања, г. др. Чулиновић вели да је од политичких права и овлашћења овде важније питање: како је регулисан женин положај у кривичном праву код нас. „Док ова два правна подручја дубоко засецају у највиталније женине интересе, дотле је политичка равноправност више или мање готово споредан део равноправности полова уопште. Примарни је, дакле, интерес жене да се у приватно-правном погледу и у домени кривичног права потпуно истакне њезина особност,.... а све остало је само секундарне важности. Равноправност у политичком погледу била би само последица равноправности на приватноправном подручју и њене потпуне правне заштите у кривичном праву". Слажемо се са г. Чулиновићем да приватноправна и кривичноправна заштита дубоко засецају у највиталније женине интересе и да би требало да буде један од главних захтева женског покрета. Али тешко да се може рећи и прихватити становиште да политичка равноправност буде један споредан део равноправности полова уопште. Напротив политичка равноправност полова, али права и потпуна јесте једна од битних чинилаца равноправности уопште. Са политичком равноправношћу полова много ћe се пре остварити и тако потребна кривично-правна и друга законска је-

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935

ЖЕНСКИ IiOKPET'

15