Женски покрет

У погледу пребивалишта сталног места боравка супрузи је пребивалиште оно, које je и њеног мужа доклегод брак није раскинут или изречено одвојен живот. Пребивалиште оца је и пребивалиште деце брачне, позакоњене или усвојене; док је пребивалиште небрачне деце оно исто које је и њихове матере. II У поглављу о брачном праву за појам брака, према учињеном предлогу, стичемо ово сазнање: 1) да се породични односи заснивају уговором о браку. Из даље предложених одредаба види се да је овај уговор формалан и усмен. 2) да при склапању овог уговора два лица разног пола изјављују да ћe цео живот провести у нераздвојној заједници, да ћe децу рађати и васпитавати и да ћe се узајамно помагати. Занимљиво је овде споменути разлику између појма о браку по предоснови и садање законске дефиниције, у колико је она узгредно дата у Српском грађанском закону, донетом пре 90 година. Садања наглашава венчање „чрез свештеника по прописима православне цркве“, не помиње децу али помиње завет на вековечну љубав и ненарушиву верност. Пошто је предоснова грађанског закона за Краљевину Југославију а не негдашњу малену Србију, сасвим је појмљиво што су прописи о православној цркви као нечем искључивом у појму о браку морали отпасти. Закључењу брака претходи веридба или зарука, што је у ствари претходно обећање двају лица да ћe међусобно склопити брак. Веридба не повлачи собом правну обавезу да ћe се брак и склопити, нити да ћe се учинити оно што се предвидело за случај одустанка. Једино, ако један од заручника раскине веридбу без важних разлога, или се ова раскине због кривице једног од њих, онај због кога је раскинута има да накнади штету другој страни, што је за другу страну услед веридбе настала. Ова се штета накнађује само утолико, уколико одговара стварним околностима. Захтев за ову накнаду застарева у року од године дана по раскинућу веридбе. У овом случају и учињен дар се може тражити натраг, ако је раскид извршен без кривице дародавца. По предоснови брачне сметње су ове: 1) недостатак привољења (пристанка), 2) сметње због особитих својстава и 3) недостатак битних свечаности т. ј. неиспуњење прописаних формалности.

Пристанак на брак не могу дати мушка лица млађа од 17 а женска од 15 г., затим лица душевно болесна или која су због слабоумности потпуно лишена делатне способности. Малолетиици под очинском влашћу или туторском могу дати пристанак на брак уз одобрење ових (оца или тутора). Разлози са којих ускраћење пристанка или одобрења може бити усвојено ови су: недостатак потребних доходака, рђаво владање, заразне болести или мане које спречавају остварење брачне сврхе. Правог пристанка (привољења) нема ни ако је изнуђено страхом, силом, или дато у заблуди у погледу личности будућег супруга, што би се све у поједином случају испититивало и ценило према постојећим околностима. У сметње због особитих својстава долазе: недостатак физичке способности за вршење брачне дужности, која мора бити трајна и постајати у времену склапања брака; затим постојећа брачна веза; крвно сродство у правој линији, као и у побочној до четвртог степена закључно, без обзира да ли је ово сродство постало услед брачног или небрачног рођења; затим сродство по тазбини (однос између предака и потомака је сродство, а између једног супружника и сродника другог супружника тазбина) и то у толико, што преживели супруг не може склопити брак са крвним сродником свога бившег супруга у правој линији. Карактеристчно је овде напоменути разлику у погледу сродства по садањем нашем закону, који онемогућује брак сродницима у степенима црквом (наравно православном) забрањеним. И док православна црква води у овом погледу рачуна и о побочној линији сродства по тазбини, као и о духовном сродству по крштењу и о духовном сродству по усвојењу, предоснова их и не спомиње, појмљиво са разлога, који смо и раније навели, да је ова предоснова грађанског закона за целу Краљевину Југославију у којој је више признатих вероисповести, за којима се грађански закон не може поводити, већ мора дати нешто опште. Најзад, једна од сметња због особитих својстава је и рађење о глави супругу, да би се са другим лицем могао закључити брак. Од досадањих сметња за закључење брака по србијанском грађанском закону, по предоснови, отпада: сметња закључења брака са злочинцем на робију или заточење осуђеним, за време трајања осуде; сметња закључења брака са нехришћанским лицем и смет-

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

3