Женски покрет

ња закључења брака осуђених због међусобног браколомства. У недостатак битних свечаности за закључење брака долазе по предоснови: недостатак оглашења и неиспуњење по пропису свечане изјаве пристанка на брак. Пре него што пређемо на излагање о оглашењу и свечаној изјави, морамо да напоменемо значајну установу предоснове (бар за наше крајеве) могућност закључења грађанског брака, т. ј склапања брака пред управном влашћу првог степена. Овај брак предоснова предвиђа за лица којима верски претставници одбију закључење брака из разлога верских појединих цркава, а чијем закључењу не стоје на путу никакве сметње по предложеном грађанском закону за Краљевину Југославију. До оваквог решења се и морало доћи, кад се имају у виду разне вероисповести у нашој земљи и кад се хтело имати обзира, наравно у подједнакој мери, према свима. Оглашење се састоји у објављивању брака који ћe се закључити и оно мора да претходи свечаној изјави пристанка на брак. Циљ му је избегавање закључења брака под сметњом. Недостатак оглашења нема дејства на неваљаност брака (ако никаквих других сметња нема). Ако ћe се брак склопити пред верским претстивником, оглашење се врши усмено, трипут и три празнична дана, а ако ћe се склопити пред управном влашћу I степена онда писменом објавом на табли управних власти, као и оних управних општина у којима су заручници у последње време становали више од шест недеља. Објава мора бити истакнута десет дана. Ако власти нађу да заручници нису довољно познати у месту оглашења, оглашење ћe се извршити о њиховом трошку у домаћим, а по потреби, и у страним новинама. Ако се за шест месеци од извршеног оглашења не би закључио брак, ово оглашење би се морало поновити. Свечана изјава пристанка на брак састоји се у томе што се мора дати у присуству два сведока пред надлежним претставником оне признате верске заједнице у чијем подручју један или други вереник има пребивалиште или место становања, или пред његовим замеником, кога овај писмено овласти; или, најзад, ако верски претставник одбија извршење закључења брака, онда пред управном влашћу I степена у чијем подручју један или други заручник има пребивазиште или место становања. Свечана изјава привољења на брак у изванредним приликама може се дати и преко

трећег лица, по дозволи управне власти II степена. Заручник у том случају мора издати посебно, оверено пуномоћство, у коме мора тачно означити лице са којим xoћe да склопи брак. Од оглашења и неких брачних сметња може се добити ослобођење од управне власти I или II степена, па чак и општинске власти, што зависи од околности у којима се ослобођење тражи и од важности саме сметње, што је све у предоснови тачно наведено; али у неопростиве брачне сметње долази: недостатак привољења, трајна физичка неспособност, постојећи брак, крвно сродство у правој и у побочној линији до трећег степена закључно, тазбина у правој линији и убиство или рађење о глави супруга. Правне последице ваљаног брака манифестују се у правима и дужностима супруга, које потичу из циља њихове заједнице, из закона и њихових уговора. Овде се мисли на брачне уговоре, који регулишу имовинску страну брака, а који су као такви предмет II дела ове предоснове. Права и дужности супружника су и заједничка и посебна. Заједничка су: вршење брачне дужности, бити једно другом верни и пристојно се један према другом понашати. Посебна права и дужности мужа су: да саобразно циљу брака, као глава породице управља домаћинством и целокупним животом своје породице; да своју жену издржава сразмерно своме имовном стању. Посебна права и дужности жене су: да узима породично име свога мужа, да живи са њим у његовом пребивалишту изузимајући, кад се његово одређивање пребивалишта показује као злоупотреба права тога одређивања; да га помаже у газдинству и привређивању, према својим моћима, да извршује његове наредбе у колико то захтева домаћи ред; а ако муж нема имовине, а постане неспособан за привређивање, и да га издржава сразмерно свом имовном стању. У старању о текућим потребама газдинства заступа мужа и у том раду и обавезује га, ако не прекорачује границе. Самовласно раскинуће брачне везе или заједнице супрузима није дозвољено, а брачна веза може бити раскинута проглашењем брака неваљаним, у ком се случају за такав сматра од момента склапања; разводом из узрока тачно набројаних у ком случају потпуно престаје брачна веза; те ако би разведени супрузи хтели поново да се сједине, то би се сматрало као нов брак и цела процедура са свим формалностима морала би се понова из-

4

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935