Женски покрет

брак одмах разводи, по предоснови у свим случајевима, сем душевног оболења, брак се може развести, а може се претходно досудити и растава. Најзад, као што се склапање сваког брака мора увести у књигу о браковима, тако се и проглашење брака неваљаним, изречен развод или одвојен живот такође мора унети у исту књигу и на истом месту. III У поглављу о правним односима међу родитељима и децом изложена су њихова обострана права и обавезе. Између брачних родитеља и деце права и обавезе се заснивају рођењем деце у браку. Претпоставља се да су брачна деца она, која су рођена од дана склопљеног брака, па до истека 300 дана по смрти мужа, по разводу брака или по растави. Родитељи су дужни да своју децу пристојно издржавају и васпитају. Нарочито је отац дужан да их издржава, све док се она сама не оспособе за своје издржавање. О нези тела и здрављу детињем поглавито је мати дужна да се брине. Ако се при растави родитељи нису споразумели о деци, онда ћe суд по оцени околности решити коме ћe децу предати, оцу или матери. Ако се околности промене, суд може своју ранију одлуку изменити, па било да се она заснива на судској наредби или споразуму родитеља. Ма коме од родитеља да се деца предаду, други родитељ има право да лично општи са децом, а на који начин суд ћe ближе одредити. Трошкови око васпитања дечијег и у овом случају сноси отац, а ако он није у стању, онда мати. Ако ни мати не може, онда деда, па баба са очеве стране, а после ових деда, па баба са материне стране. Морамо напоменути да по предоснови отпада законска одредба старог текста Аустриског грађанског и Српског грађанског закона, да у случају развода или раставе мушка деца до навршене 4 а женска до навршене 7 г. под материну храну и негу припадају, а потом под очеву бригу долазе. Из права која оцу, као глави породице, припадају проистиче и његова очинска власт, а састоји се: у праву и дужности да заступа своју малолетну децу; да васпитава дете за занимање по своме избору, док дете не дорасте да може изразити своју жељу у том погледу; да управља дечијом имовином док су деца под његовом влашћу; да даје или ускраћује одобрења за обавезе деце, такође док су под његовом влашћу. Дечије су обавезе према родитељима: да их слушају, поштују и ако падну родитељи у оскудицу, да их деца пристојно издржавају.

У погледу небрачне деце, предоснова доноси значајну промену с обзиром на српски грађански закон, јер дозвољава истраживање оца небрачном детету. Признање очинства је правоваљано само ако је дато пред водиоцем књига рођених или крштених у присуству два сведока, а у сагласности са наводом матере, и ако је тражено да се име очево у књиге рођених уведе. Предоснова, као и садањи грађански закон сматра децу која нису рођена у одлучном времену у браку, и поред тога што су у браку рођена за небрачну. Само рок за побијање брачности није исти. Док je у садањем грађанском закону рок три месеца, по предоснови је рок 6 месеци од сазнања рођења. Ако се дете роди пре него што је протекло 180 дана од склопљеног брака (а ако муж пре венчања није знао за то стање своје жене) може и самом изјавом пред судом да он није отац детињи оборити претпоставку о брачности детета. А ако је рођено после 180 дана од склопљеног брака, ради побијања брачности рођења, мора употребити тужбу против стараоца, који би био одређен да брани брачност детета. У случају мужевљеве смрти, ако се она догодила у року за побијање брачности рођења, а он није брачност детета признао, могу овај спор водити и наследници мужевљеви и то у року од 6 месеци од његове смрти. У случају мужевљеве смрти у истом року, може и само дете уз- пристанак матере (ако је она у животу) да побија брачност свога рођења. Детиње право тужбе престаје са протеком године дана од његовог пунолетства. Значајну измену предлаже предоснова у погледу деце која се роде у браку, који је проглашен неваљаним услед постојећих брачних сметња. Предоснова у оваком браку рођену децу сматра за брачну, без обзира да ли су родитељи приликом склапања брака знали за сметње или не, што по садањем и аустриском и српском грађанском закону није случај. Једну овакву одредбу у корист деце треба само поздравити. Небрачна деца могу се позаконити доцније склопљеним браком и милошћу владаоца. При позакоњењу на овај други начин, зависи од молбе како је састављена, да ли ће дете стећи само очево име или и право наслеђа очеве заоставштине. Само између позакоњеног детета и позакониочевих сродники не наступа сродство. Небрачно дете добија породично име и то девојачко своје матере. И ово дете има

6

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935