Женски покрет

Мајка

Сунце је наша мајка, а наша мајка то је наше сунце“. Ж. Ж. Русо „Ако је што добро у мени, то је од моје мајке". Штросмајер.

После грознога светскога рата, у доба, када се више него икада осетила потреба за стварање новога времена, нове друштвене форме и бољих односа међу људима и народима, у доба када треба тражити нове идеале и нове моралне вредности, увидело се да у тражењу тих идеала мајчина љубав може врло много да помогне. Улога мајчина у васпитању људи је од огромне важности. Темељ друштва, државе и народа јесу ваљане породице. Домаћи живот је прва и најважнија припрема за друштвени, јер се навике, карактер и свест развијају под непосредним примерима оца и мајке. Правац, којим пође наш карактер у раној младости од великог је значаја. И народна песма каже: „Зборе деца како зборе мајке, Творе деца како творе мајке, Моле деца како моле мајке, Частан је пород од часне мајке.“ Једна добра мајка вреди више него сто учитеља. Деца се на њу непосредно угледају и у њој налазе сваку поуку. Мајка почиње да васпитава дете одмах чим на свет дође, а доцније то васпитање све више напредује, те се може рећи да добра мајка утиче на своју децу кроз цео живот. Спомен према мајци траје и кад ње више нема. Cpeћa и несрећа, знање и незнање, цивилизација и варварство у читавом свету у многоме зависе од оне улоге, коју мајка врши у кући својој. Тајна духовне културе лежи у утицају добрих матера. Оно што he дете временом бити, у многоме зависи од науке и примера, које му даје мати, као први и најмоћнији учитељ. Њена је школа најмоћнија, јер је најнежнија. Није узалуд рекао Ж. Ж. Русо: „Моме карактеру оскудевала је само љубав; a с тим сам казао све; ње сам лишен раном смрћу своје мајке". Сви велики људи у својим исповестима и биографијама видно истичу доминантну улогу њихових мајки у формирању њихових карактера и свеукупне духовне величине. С друге стране, пак, највећи број злочинаца регруто-

вао се и стално се регрутује из бројних фаланга деце сирочића без оца, а највише без мајке, који су мајку изгубили још у раном детињству, те њену топлу и бескрајну љубав нису ни осетили ни запамтили. Ову недвојбену истину потврдили су социолози и криминалисти из изјава озлојеђених осуђеника, који се жале на зао удес свој, на преран губитак мајке и њене велике љубави. А тек после долазе њихове жалбе често баш и оправдане на људе и друштво, које их је кроз живот ружно и грубо сусретало на сваком кораку, док и последњу искру доброте није угушило и створило од њих мизантропе и рушиоце. Обрнуто пак, деца чак и са негативним диспозицијама: ексцентрична, екстравагантна, у околностима да су имала мајку, у детињству и доцније постајала су уравнотежена, духовно напреднија и морално исправна. Све ове неоспорне констатације казују, да питање и проблем жене, мајке и материнства треба што правилније поставити и решити. Проблем материнства јесте средишни проблем целокупног женског питања. И савремени феминистички покрет даје жени највећу важност и посматра га у оној светлости у којој га. посматрају и желе решити најхуманији и најдалековиднији социолози и лекари. И једни и други се слажу у томе да правилан и несметан напредак човечанства, будућност његова зависи и од тога, како he друштво решити женско питање у његовој најбитнијој тачки, т.ј. сам проблем материнства. Жена као мајка врши значајну социјалну функцију, јер рађање детета, јесте један битан социјалан факат, коме се мора додати безусловни императив, да дете, подмладак буде здрав. Данас пак, то је немогуће многим женама из више важних разлога. Међу бројне разлоге долази и велика преоптерећеност жене-мајке у маси народној, која је уједно и мајка и домаћица и радница у пољу. Доказано је да има много грана привредног рада, које штетно утичу на способности жене. Многи противници женског покрета и женине правно социјалне изједначености дижу аларм противу жениног рада у слободним духовним позивима позивајући се на материнство, али ти исти противници ни прстом не мрдну, ни гласа не пусте у питању ослобођења жене од вишечасовног напорног физич-

MART-APRIL 1935

ŽENSKI POKRET