Женски покрет

не би хтели својевољно, одредиће суд на молбу кћери или унуке или he их према оцени околности ослободити ове обавезе Занимљива је напомена да суд не испитује строго њихово имовно стање. Ако се девојка удаје против воље родитеља, одн. дедова и баба, и ако суд нађе, да је основ њиховог противљења основан, нису дужни да даду мираз, баш да закључени брак доцније и одобре. Ако муж уопште није уговорио мираз, нема права да га доцније тражи, Мираз може бити све што се може отуђити и од користи бити. Ако се мираз састоји од непокретних ствари. права или непотрошних ствари, жена се сматра као власник а муж као плодоуживалац; а ако у готовом новцу или потрошним стварима, муж се сматра њиховим власником. Мираз по смрти мужа припада жени, а по смрти жене њеним наследницима. Ако се ово не би желело, морало би се изрично уговорити. Узмиразје, по Предоснови, је оно што заручник или муж или неко трећи одреди заручници (жени) ради увећања мираза. За време брака она нема права уживања узмиразја, али ако мужа надживи постаје власник узмиразја и без нарочитог уговора. Одређивање узмиразја није обавезно; али су родитељи, деде и бабе сина обавезни дати му опрему, сразмерну њиховој имовини, као и кћери што дају мираз. Заједница добара не наступа самим браком, већ о њој супрузи могу да склопе нарочити уговор. Заједница добара може бити разноврсна и Предоснова као пример наводи уговоре о: општој заједници добара, заједници покретне имовине, стечене имовине, или заједници добара на случај смрти. Ако супрузи не би склопили ниједан од ових уговора, онда сваки остаје власник своје имовине; а што би им придошло имовине за време трајања брака, у сумњи би се узело да су стекла оба брачна друга на равне делове. Међутим допуштен је доказ о противном и о другој сразмери, у ком би случају одлучио судија по слободном уверењу. Иако жена није мужу уговором уступила управу њеним слободним (параферналним) добрима, муж тим добрима управља као пуномоћник све док се она томе не успротиви. За разлику од обичног пуномоћства, муж при управи одговара само за главницу а не и о користима. Ако би се хтела задржати мужевљева обавеза полагања рачуна о приходима, морало би се то нарочито уговорити. Ако би жена за увек поверила мужу управу њеним имањем, ипак у случају опа-

сности од штете, може суд на захтев њен да му управу одузме. По законској дефиницији Предоснове, удовичко уживање је оно, што се супрузи брачним уговором за издржавање одреди на случај кад муж умре. Иначе удови (по Предоснови) по закону припада из заоставштине још обично издржавање за 6 недеља по смрти мужа или, ако очекује порођај, док не протеку 6 недеља од порођаја. Док буде уживала ово законско издржавање нема права на оно по уговору. Наравно и по Предоснови удајом губи право на удовичко издржавање. Код удовичког уживања иако се Предоснова у главном држи изворника, има извесне разлике у дефиницији. Тако док је изворник шири и као удовичко издржавање предвиђа оно што се удови на име издржавања одреди не прецизирајући у дефиницији којим начином (да ли брачним уговором или простим њеним захтевом да суд одреди), Предоснова наглашава „оно што се супрузи брачним уговором за издржавање одреди." Међутим обавезу закључења брачног уговора, као што смо навели, Предоснова не предвиђа, те закључење оваквог уговора стоји странкама на вољу. За случај да се брачни уговор не закључи, супрузи остаје општи пропис из Предоснове, по коме брачни друг (уопште), немајући право на нужни део, може да захтева док не ступи у други брак пристојно издржавање, уколико му ово право није покривено законским делом наследства, уговором на случај смрти или последњом вољом умрлог брачног друга. Осим разлике у самој дефиницији удовичког уживања, изворник захтева, истина не као императив, да се ово издржавање плаћа удови три месеца унапред. По Предоснови је ово отпало, што није велики губитак, пошто као императив није ни прописано. Обезбеђење удовичког издржавања и по изворнику и по Предоснови предвиђено је у овлашћењу заинтересованог лица, да у случају опасности обезбеди уговорено удовичко уживање. Предоснова не забрањује, те је свакако ово тражење обезбеђења удовичког уживања могуће и при самом склапању уговора, као и кад удовичко уживање није уговорено, већ на захтев супруге судом одређено. Срп. гр. зак. се знатно разликује од Предоснове, па и изворника и то, како у погледу самог уживања удовичког тако и у погледу обезбеђења. По срп. гр. зак. удова после смрти мужа ужива раван део имања, који добијају његови законски наследници

38

ŽENSKI POKRET

MART-APRIL 1935