Женски покрет

За право гласа за жене

У недељу 20 октобра одржале су жене широм Југославије зборове на којима су свуда једнодушно тражиле: „Жене схватајући да за свесно испуњавање грађанских дужности. треба да имају утицај на формирање друштва и државе, траже да се у нови изборни закон унесе једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане мушке и женске". Сељанке, и интелектуалне раденице, мајке све жене су се скупиле да великим учешћем на зборовима докажу да су потпуно свесне важности онога што траже. Велики број је био, на жалост, и оних које нису могле да присуствују зборовима али су све оне биле у мислима с нама и послале су своје изјаве да се придружују манифестацијама за право гласа за жене. У седам главних центара земље, изузев Цетиња, Ниша и Сарајева, и у четири мање вароши, у Вараждину (ту је одржан збор због локалних прилика већ 17 октобра), Јасеновцу, Шапцу и Ужицу свега дакле у једанаест места били су организовани зборови који су били сви изредно добро посећени, не само од жена него и од мушкараца. О појединим зборовима донела је свуда дневна штампа исцрпне извештаје, написане са пуном симпатијом за захтеве жена, и тиме дала нашим захтевима још већи публицитет. О зборовима смо примили следеће извештаје: Београд. Збор је био заказан за 10 часова до подне у дворани дома „Удружења југословенских инжињера и архитекта." Beh дуго пре почетка дворана је била пуна, а до почетка напуниле су се и све споредне просторије. У име акционог одбора збор је отворила претседница Женског покрета Милена Атанацковић која је убедљивим говором изнела сврху збора. Њене речи одмах су створиле међу слушаоцима право расположење. За претседницу збора била је изабрана претседница Југословенског женског савеза, Лепосава Петковић. Затим су говоризе за феминистички покрет Алојзија Штеби, за мануелне раденице Драга Стефановић, за интелектуалне раденице Зорка Kacнap-Караџић и за омладину Славка Ђурђевић. Збор је закључила краћим говором претседница Југословенског женског савеза, затим је са огромним одушевљењем примљена

резолуција. На збору је учествовало око 2500 особа. Загреб. Збор је одржан у двовани дома бившег „Хрватског сокола". И у Загребу је била ова велика дворана премала да прими све који су се интересовали за збор. Збор је отворила претседница Алијансе Женских покрета др. Мира Водваршка-Кочонда. За претседницу збора је изабрана тајница Алијансе Љубица Смречки која је у својим уводним речима нагласила, шта очекују жене од новог изборног закона и зашто траже опет да буду грађанке у пуном смислу речи. Затим су говориле: Драгица Чанић у име државних чиновница; Анка Германовић за приватне намештенице; др. јур. Љиљана Туркаљ-Шарић за интелектуалне раденице; Анђелина Дилберовић за жене обртнице; за мануелне раденице су говориле Слава Бериславић и Луција Борјан-, последња говориица је била омладинка, студенткиња Ана Прокоп. Збор је поздравио веома топлим телеграмом Иницијативни одбор за стварање јединствене радничке странке у Југославији. Резолуција је била примљена једнодушно. Љубљана. Збор у Љубљани одржан у великој дворани магистрата, одлично посећен. Отворила га је и водила претсенница љубљанског Женског покрета Цирила ШтебиПлешко. За феминисткиње је говорила Ангела Водетова, за мануелне раденице Mapиja Pojникова из Цеља, за интелектуалне раденице адвокат др. Ф. Гросманова за омладину студенткиња Кристина Врховчева и на крају за мајке Минка Говекарјева. Збору је присуствовао и велики број мушкараца. Резолуција је примљена са највећим одобравањем. Сплит. Збор у Сплиту је једини између свих осталих зборова остао недовршен, тј. није примио резолуцију због тога што је био распуштен. До распуштања збора је дошло зато што је говорница која је говорила у име сељанка прешла границе које су биле стављене свима зборовима за право гласа за жене. Збор је отворила и водила др. Јелка Пепић. Говориле су само Иванка Тарле и Штефанија Брајша, а трећа говорница, Аница Poje већ није могла да каже оно што је желела да

82

ŽENSKI P O K RE Т

SEPTEMBAIN NOVEMBAR 1935