Женски покрет

каже. Пошто je збор био свршен на тај начин, нису дошле до речи претставнице приватних намештеница, државних чиновница, мануелних раденица и омладине. * Скопље. Велика сала биоскопа „Балкан" била је дупке пуна када је отворен збор за женско право гласа. На збору је било много мушкараца који су констатовали да у изборној борби за петомајске изборе ниједан збор није био овако посећен као што је био сада збор жена. Говориле су: Јовановић Емилија за интелектуалне раденице; Миличевић Даница за феминисткиње; за мануелне раденице кројачица Младеновић; за омладину студенткиња Милица Симић и за домаћице секретар Женског покрета Вучарић. Збор је завршила претседница Женског покрета Катарин a Михаиловић која је предложила такође резолуцију. Резолуција је била одушвљено примљена. После последњег говора је дошло на збору до мањег инцидента, јер je хтела да говори раденица, која се раније није била пријавила акционом одбору. Али је тај неспоразум брзо отстрањен и резолуција је била донесена у потпуном реду. Ово наглашавамо због тога што су неке новине донеле вест да резолуција није била примњена. * Бања Лука. Збор је одржан пре подне у дворани дома Краља Петра I Ослободиоца која је била и сувише мала да прими преко 500 заинтересованих. Збор је отворила претседница Женског покрета Паула Ивезић и дала реч главној говорници др. Ангелини Мојић-Ивановић, чланици загребачког „Покрета". Њен говор је одушевио публику, јер је непобитним чињеницама и доказима убедила све да жене, тражећи право гласа, захтевају само своје право да деле све грађанске дужности са мушкарцима. Друга говорница, Стака Шубић, истакла је рад жена на социјалном пољу и нагласила је да политички васпитана жена мајка може дати држави свесне и карактерне грађане. Mapa Тркуља, радница фабрике дувана, говорила je о жени која живи између куће и радионице, деце и стројева, о њеном тешком и напорном животу. Зато што жене саме најбоље знају шта им треба, морају добити право гласа да на тај начин саме одређују своју садашњосг и будућност. У име мушкараца је говорио др. Васа Бутозан. Он поздравља Женски покрет и његов рад. Уверава

жене да оне нису саме у својој борби и да ћe свесни мушкарци увек бити на страни логичних захтева жена. Затим су се јавили за реч н неки противници права гласа за жене, али су успели само толико да им се публика смејала. Све њихове неумесне примедбе добиле су врло умесне одговоре. Резолуцију је примио цео збор са великим одушевљењем. ♦ Нови Сад. У Новом Саду није било могућe одржати јаван збор, али је конференција коју је сазвало Удружуње универзитетски образованих жена успела врло добро. Конференцији је присуствовао велики број жена које су најпажљивије слушале говорнице. На конференцији је била примљена иста резолуција као што је била примљена на свим осталим зборовима. * Вараждин. У Вараждину је одржан збор већ 17 октобра уз велики одзив жена. Потпредседница Женског покрета Даница Кошак је отворила и водила збор. Главни говорник др. Слава Растовчан, чланица загребачког Женског покрета је истакла све неправде и сметње на које наилази жена у свом раду. Да престане тај њен потчињени положај, тражи право гласа, активно да може бирати људе свога поверења, и пасивно да може сама одлучивати о законима који су бар до сада у државама без права гласа за жене испадали једнострано. Женама треба право гласа да остваре програм који су себи ставиле у дужност: да остваре равноправност између мушкарца и жене у погледу стручне спреме и образовања, те и у погледу рада и зараде, равноправност пред законима и да успеју у борби оротив социјалних зала као што су аналфабетизам, проституција, алкохолизам, скитање омладине, незнање, нехигијенске прилике итд. да успеју у борби за заштиту матера и деце, да остваре један морал за оба пола и да завлада једном трајан мир који је преко потребан свима народима. Други говорник, Љубица Смречки, такође чланица загребачког Покрета нарочито је истакла у своме говору неправде које данашњи закони наносе женама. На крају је рекла: „Верујемо да ће нас мушкарци у нашим оправданим захтевима подупрети. У анкета која се овог лета водила у нашим новинама о праву гласа за жене, већина народних посланика и политичара изјавила се за право гласа за жене. Ма

■SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1935

ŽENSKI POKRET

83