Женски покрет

IV Majke, domaćice:

Minka, Govekar

Ljubljana

Žena, mati, gospodinja in zakonska družica izvršuje v eni osebi troje, za narod in državo najbolj važnih nalog. Os je, okoli katere se giblje, raste in uspeva vsaka obitelj. Obitelj pa je najmanjša, toda najvažnejša edinica narodne in državne tvorbe ... Kakor mala celica v satovju je družina, in vse celice skupaj tvorijo šele kraljestvo čebel, kakor obstoja država iz milijonov in milijonov družin, ki jih vodi, ureja in vzdržuje s svojimi skrbmi, delom in ljubeznijo žena-mati, gospodinja. In vendar ta os vsega življenja, ta steber, ki podpira tri ogle domače hiše, a hkratu tudi tri ogle vsake države, nima prav nobene besede v javnem življenju Žena, večja polovica civiliziranih državljanov, je brez vpliva na politične, kulturne, socialne in gospodarske razmere v državi. Okoli 3 / 4 vsega narodovega imetka gre preko rok gospodinje, a gospodinja mora v velikih narodno gospodarskih zadevah molčati. Ne da bi vprašali žene, ustvarjajo zakone in uredbe, ki globoko posegajo v najbolj intimno žensko življenje. Brez sodelovanja žen in mater se izdajajo zakoni, ki se tičejo braka, zakonskega življenja, otrok, zakonskih in nezakonskih... Vso odgovornost in vse posledice svojega delanja in nehanja morajo žene nositi pred zakoni v isti, često še večji meri kakor moški, ki proglašajo za moško predpravico in za docela čaštno, kar smatrajo in opisujejo za ž ne kot absolutno nemogoče in skrajno sramotno.

Glede šolanja in vzgoje otrok nimajo prav matere nobenega vpliva, glede socialnega skrbstva se izkoriščajo žene pač le kot nabiralke in priganjalke; brez besede pa so glede uporabljanja sredstev ... Ob vsaki priliki slišati, da velja še vedno srednjeveško načelo: Žena ne razume tega, zato naj molči. Kljub temu mora biti v vseh krizah in v vseh katastrofah žena gospodinja tisti čudodelnik, ki rešuje ali stori, da se more vsaj še dihati in živeti. Ko odneha moška energija in obtiči moška iznajdljivost, čestokrat prav tedaj zgrabi žena za krmilo, da srečno izplove lada iz viharja v zavetje. In vendar je še danes brez vpliva gospodinja in se njeno delo sploh ne ceni in njeno mnenje ne upošteva. Kot zastopnica mater, zakonskih družic in gospodinj, kot žena, ki zasledujem že okoli 40 let borbo žen vsega sveta za enakopravnost med spoloma in se borim za politične pravice žen, izjavljam popolno solidarnost z vsemi predgovornicami ter izrekam prisrčno željo, da bi tudi jugoslovenski državniki sledili velikemu češkoslovaškemu filozofu, predsedniku T. Masaryku, ki je že pred mnogimi leti postavil nauk, se po njem zvesto ravnal in po njem vzgajal mladino: „Žena bodi kulturno, pravno in politično možu enakopravna".

Стака Шубић,

Бања Лука.

Почећу свој говор, драге сестре и пошто вани слушаоци, нашом народном пословицом да „не стоји кућа на земљи, него на жени.“ Ето, наша народна мудрост указује на то да је жена важан чинилац у нашем јавном животу, јер је кућа онај камен од кога је сазидана држава. И зар није природно да се и жена припита, кад се ради о уређењу и напретку заједничке куће. Можда ћe неко приговорити како је жена заокупљена ситним кућним радом, како су јој видици скучени, како је оптерећена позивом материнства... Али, неоснованост таквих тврдњи доказује досадашњи јавни социјални рад жене, који нимало

није умањио њену активност као мајке и домаћице. Иако је досад остајала постранце, изван чисто политичке делатности, наша жена ипак није седела скрштених руку. Рад југословенске жене на пољу хуманости, на пољу пацифизма, на пољу народног просвећивања показао је да је њен утицај у изграђивању националног морала знатан. Напоменућу на овом месту чињеницу, да по уредби о коморама закона о радњама, жена може бирати коморске већнике и сама може бити изабрана. Тиме отпада тврдња, како жена у пословима те врсте нема никаквог искуства. Сада је дошло време, драге

110

ŽENSKI POKRET

SEPTBMBAR—NOVEMBAR 1935