Женски покрет
Pasivno pravo glasa potrebno je ženi da ona sama može sarađivati u svim granama državnog života, naročito u zakonodavstvu koje prvo treba da izjednači Ženu i muškarca, a pravo glasa je polazna tačka u našoj borbi za izjednačenje. I zato svaka ona koja ne bi odlučno za-
htijevala da se ženi dade aktivno i pasivno pravo glasa, bila bi neprijatelj svoj i svojih drugarica, značilo bi da potpomaže one, koji hoće Ženu da ekonomski, kulturno, društveno i politički ostave u podređenom položaju.
Ђурђевић Славка,
Београд
Данас смо се сакупиле, целокупна женска омладина: младе раднице, шегрти, младе сељанке и напредна интелектуална омладина, да кажемо свима пониженим и потиштении гласно и отворено, да више не можемо и нећемо овако живети и хоћемо светли људски живот. Тражимо право гласа да бисмо могле да учествујемо у решавању своје судбине, да кажемо своју реч при снижавању надница, при ноћном и акордном раду, незапослености са дипломама у џепу. Ми нећемо смрт, нећемо богаље, нећемо беспослицу, нећемо глад, шиканирање и прогањања: ми хоћемо рада и хлеба, хоћемо здравији и веселији живот. Бо-
римо ce за право гласа као средство за постигнуће својих захтева, које ми данас истичемо а на које имамо пуно право. Боримо се за право гласа и хоћемо да учествујемо без икаквог уздржавања у свима акцијама за побољшање економско-социјалног и политичког положаја, за које се боре широки народни слојеви у целоме свету, свесне, да је наша борба само део опште борбе за народне слободе и политичка права. Стога ми, уједињена радна и напредна женска омладина, узвикујемо громко: тражимо опште, једнако, тајно, активно и пасивно бирачко право за све грађанке и грађане.
Поздрав политичара:
Наше жене показале су своју „зрелост" на свим пољима људске дјелатности, у миру као и у рату. Њихово политичко право исто тако је зрело и не може се спорити. То право у ствари је дужност грађана људи и жена да сарађују на општем добру. Мислим да би опште дјело било савршеније са политичким учешћем жена. Тај нови прилив снага помогао би да се разбистре и ријеше многи важни и деликатни проблеми пред којима застајкујемо и тапкамо у мјесту. Не говорећи о којим прелазним ограничењима, неоправдана је примједба, која су често
чује да жене нијесу способне за овај или онај посао. На то се може дати прост одговор: па ни сви људи нијесу способни за све послове, али врше послове за које су способни. То исто важи за жене. Несумњиво је да жена, с правом гласа, неће заборавити ни на дужност наспрам породице. Са овим поздрављам Збор удружених жена и желим му пуни успјех у служби општем добру, Краљу и Отаџбини. Београд, Крунска 29 д-р Перо Шоћ министар у пензији
д-р Перо Шоћ
SEI’TEMBAU-- MIVEMBAR 1935
Ž E N S K 1 P 0 K RE Т
115