Женски покрет

Tražimo pravo glasa zato što...

Pod ovim natpisom objavljujemo neke govore sa zborova od 20 oktobra. Raspored govora učinjen je tako da svi govori daju zaokruženu celinu argumenata koje navode pretstavnice Ženskih pokreta i pojedine kategorije žena u borbi za pravo glasa za žene. Uredništvo.

I Pretstavnice Ženskog pokreta

Alojzija Štebi,

Beograd

Pitanje koje iznosimo pred naš zbor jeste osnovno pitanje odnosa građana prema njihovoj pravnoj zajednici državi, odnosa između građanskih dužnosti i najvećeg građanskog prava, određ vanja pravca državnog života. To pitanje je najpravilnije rešila demokratija svojim političkim načelom opšteg i jednakog, aktivnog i pasivnog prava glasa za sva zakonodavna i samoupravna tela, za sve građane bez razlike pola, vere, narodnosti, imovnog stanja i obrazovanja. U svakoj zemlji postigli su građani i građanke samo dugotrajnom borbom ovakvo pravo glasa i samo dugotrajnom borbom su bili u stanju da poruše privilegije koje su izvesne klase imale u pogledu političkib prava. Gdegod danas još postoje političke privilegije, one postoje samo još u jednom obliku, t.j. da imaju potpuna politička prava samo muškarci, a žene su građani sa dužnostima, a bez osnovnog prava građana; one stoga ne mogu neposredno da utiču na tok državnog života. Što mi danas tražimo politička prava, to znači da se toliko prebudila naša građanska svest da potpuno shvatamo težinu odgovornosti koju primamo sa pravom glasa pred narodom. Nije nam do toga da povećamo broj birača, nego nam je do toga da podelimo odgornost za sudbinu naroda sa muškarcima, jer narod ne sačinjavaju samo muškarci, nego muškarci i žene. Kada moramo zajednički da živimo, logično je da zajednički određujemo sve što se tiče toga života. Prvi organizovani zahtev za politička prava žene pojavio se u vrlo burno doba, za vreme francuske revolucije. Pokušaj žena iz tog doba da se podignu putem prava glasa iz građanskopravne potčinjenosti i da slome tradicionalnu stegu koja je autoritativno određivala ženine zadatke, imao je sasvim političke razloge. One su kao ubeđene republikanke, bez obzira na ekonomske i socijalne odnose društva, tražile politička prava.

Samo nekoliko decenija kasnije, politička prava su dobila sasvim drugu boju i drugo značenje, što je bilo prouzrokovano gigantskim tehničkim preokretom: na prelomu stolica francuske revolucije. Taj veliki tehnički preokret uvodeći u privredni život mašinu, dao je celokupnom životu XIX veka sasvim nov smer, jer je zamenio malu zanatsku i manufakturnu prcizvodnju industrijom, a industrija je stvorila industrijski kapitalizem i uz to još trgovački i novčani. Taj ogroman preokret u ekonomskem životu izazvao je preokret u celokupnom društvenom sistemu, t.j. iz temelja je promenio odnose između društvenih klasa i odnose pojedinca prema društvu. Novom ekonomskom sistemu je bila potrebna mnogobrojna i jevtina radna snaga, i ta radna snaga je poslala dobrim delom od žena i nejake dece. Genijalni tehnički pronalasci su ostvarili industriju, industrija je omogoćila kapitalizam i svi zajedno su dali ženinom životu nov pravac: ona je postala iz radnika koji je radio do sada samo za vlastitu potrebu porodice i možda još mali krug konsumenata najamni radnik, roba na tržištu koja se nudi, prodaje i kupuje. U istoriji ženinog razvitka ne postoji jači momenat od ovoga, izazvan nuždom ekonomskog razvitka. Žena kao najamni radnik nije pojedinačni slučaj, nego je prosto selenje u masi iz porodične kuće u fabrike, i već godine 1839 je bilo u engleskim fabrikama zaposleno više žena nego muškaraca, jer su muškarci bili jače zaposleni po rudnicima. Industrijski razvitak koji je gutao zanate i plodnu zemlju, te s njima ljude koji su živeli od zanata i zemljoradnje, takođe je iz osnove promenio dotadanji varoški život i odredio i ženi srednjeg staleža sasvim nov način egzistencije. Žene tog staleža našle su se odjednom pred zadatkom da samostalno zarađuju svoj hleb i odazvale su se novim prilikama na način koji je odgovarao njihovom pogledu na život. Iz tih krugova su docnije ponikle najistrajnije i najsvesnije pobornice za više žensko obrazo-

SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1935

ŽENSKI POK RET

85