Женски покрет
Drugi veliki deo protivnika ženskog prava glasa, i uopšte ženine uloge u javnome životu, polazi sa gledišta da je žena u svakoge pogledu inferiornija od muškarca. Svoje znanje o tome crpu obično iz banalnih priča i otrcanih viceva o takvim osobinama žene koje postoje samo u najprimitivnijoj ljudskoj mašti. Ozbiljna nauka ne zna za tu ženinu inferiornost, nego zna samo za biološke razlike između žene i muškarca i shodno tome za razlike koje su osnovane u funkcijama koje je priroda odredila jednom i drugom polu. Ni najstroži ispitivač psiholoških manifestacija kod muškarca i žene nije do sada našao drugih razlika od onih, koje postoje i među pripadnicima jednog istog pola, tj. da postoje između pojedinih muškaraca i između pojedinih žena razlike u stepenu inteligencije, osećanja, izdržljivosti, istrajnosti itd. sve drugo je prosta bajka. Šta će žena u poličkom životu? To pitanje se stereotipno ponavlja kada tražimo pravo glasa. Odgovor je sasvim jednostavan. Isto kao i muškarci. Zastupaće interese žena i muškaraca, tj. naroda, a u opštinskim većima tnterese svih Stanovnika opštine. No, na koji način će one to raditi, u tome će biti sigurno razlike; a da je potreban drugi način sprovođenja narodnih i državnih interesa u tome su nam potvrdili muškarci koji nam tako često daju očiglednu nastavu o tome kako ne sme da se radi. Žene imaju o političkom životu ozbiljnije i
dublje shvatanje nego što se o nama obično misli. Mi smatramo da treba da se pre svega ispoljavaju u političkome životu ubeđenja, koja je stekao svaki na osnovu svoga iskustva i svoga udubljivanja u socijalne i ekonomske probleme i da treba tražiti reforme tek kada se savesno ispita da li će one koristiti što većem broju građana. Žene neće da traže u političkome životu one vrste popularnosti, koja se debija povlađivanjem svakojakim ličnim i lokalnim prohtevima, jer smatraju da je dobro većine ona etička norma, kojoj se moraju žrtvovati mali lični interesi. No jedan od glavnih principa prema kome će se one upravljavi uvek u svuda, jeste princip slobode, koji mora da vazi za političkog jedvomišljenika i za političkog protivnika, jer bez poštovanja toga principa politički život mora da postane prevara i laž. Tačno je da vrlo veliki broj načelnih, svesnih i ispravnih ljudi danas beži od svakog političkog delanja, jer ne mogu da podnose nedoslednosti i neiskrenosti političkog života. Bežanje od najvažnijeg zadatka javnoga života ne koristi narodu, nego koristi samo nesavesnim ljudima da mogu bez kontrole sprovoditi svoje rđave namere. Naprotiv, mora da se ude u politički život pa da se on može očistili od svih naslaga demagogije i nepravih naturenih interesa. Samo borbom, koja potiče iz čistih motiva, može se izlečiti politička bolest sadašnjice. Žene su spremne za takvu borbu i zato traže pravo glasa.
Др. Ангелина Мојић-Ивановић,
, Бања Лука
Нашој средини још и данас изгледа чудна појава кад жена тражи да гласа на изборима. Али исто такобило би чудно, када би неко хтео позатварати све женске школе доказујући да женама није потребна никаква, ни најпримитивнија наобразба и да је доста ако дишу, једу и спавају, рађају и раде. Данас је само по себи разумљиво да и женама треба дати некаквог знања, па иако се та права ограничују, ипак и најконзервативнији мушкарац би се застидео своје неписмене жене. А колико су се жене и напреднији мушкарци морали борити док су постигли тако једноставне ствари. Можда за кратко вријеме, можда већ будућим генерацијама биће чудно што је било потребно толико труда, док су и жене постигле политичка права. Данас међутим ми стојимо у јеку те борбе и морамо тако дуго доказивати да су та права за жену и друштво потребна, док и учешће жена у политици не
буде тако свакидашња појава као и уписивање женске дјеце у школу. Зашто ми дакле тражимо политичка права? На то питање могли бисмо једноставно одговорити: из истих разлога из којих и мушкарци. Beh од француске револуције боре се мушкарци за политичку равноправност међу сталежима и нико не може порицати да је та борба била знак опћега напретка, знак праведнијег друштвеног поретка. Та борба била је вредна оних жртава које је захтевала. Ко би се данас хтео вратити у феудално доба, када је само неколицина владала над великом масом људи без икаква права? Данас је сваки мушкарац, па и онај са најмањом наобразбом спреман борити се за своју политичку и грађанску равноправност и поносан је на свој удео у државним пословима. И треба да се боре за та права, јер им је то моћно средство да при-
88
ŽENSKI POKRET
SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1935