Женски покрет

- Pa to je bar jednostavno - veli mi stariji sin elektrotehničar, koji sve to gleda kroz prizmu konjskih sila i kilovata. - Kako? - Mješine će jednog dana eksplodirati, a elektricitet će ih nadomjestiti... Ja se zblenuh. - ... a sve ovo što sam ja ispisala...? - ... a sve ovo što si ti, mama, ispisala za Božićni broj o Pepinam. Perinam., Tomicam i Kekinam - biće, ako nije već i danas, zrelo... za antikvarijat! Split (Iz „Novog doba")

Vinka Bulić

Našim čitaocima i pretplatnicima

Ovaj broj našega lista trebalo da izađe već u decembru lanjske godine, i s njime zaključujemo godinu 1935. Zadocnjenje nije nastupilo radi krivde uredništva, nego stoga što nismo raspolagali dovoljnom sumom novca da platimo štampanje. Ovaj fakt je dovoljno jasna opomena svima da treba da šalju pretplatu za list na vreme, ili da nam jave da neće više primati list. Nekoliko pata smo skrenuli pažnju na to da se naš list izdržava jedino od pretplate i neplaćenog rada onih koji sarađuju u listu, uređuju ga i vode administraciju. Mislimo da nije ni najmanje preterano, ako kažemo da su sve te osobe ispunile u potpunosti svoju dužnost naspram ženskog pokreta. Tražiti od njih još to da skupljaju pretplatnike, mislim da je nepravedno. To moraju učiniti naši čitaoci i pretplatnici sami, ako im je, naravno, stalo od toga da imamo naš faministički list i naš feministički pokret. Ako im nije do toga, treba da to kažu, jer niko ne voli da nosi vodu u more. Svak koji radi, hoće da radi za neku stvar i hoće da ta stvar napreduje. Da se to postigne, treba da imamo podelu rada, i od naših pretplatnica tražimo samo da nam na vreme šalju pretplatu. Stoga smo priložili današnjem broju dopisne karte, na kojima nam treba da javi svak pretplatnik, da li hoće da se još za godinu 1936 pretplati na list i do kojeg roka namerava da pošalje pretplatu. Ako ne dobijemo dovoljno urednih pretplatnika, list mora da prestane izlaziti.

Alojzija Stebi

Beleške

Julka Patriarhova. 28 novembra 1935 godine umrla je u Zagrebu Julka Patriarh, koja je bila ceo svoj život posvetila deci. Rođena 1878 u Zagrebu, svršila je tu i učiteljsku školu i ostala učiteljica do g. 1912. Kao učiteljica radila je vrlo mnogo u svojoj staleškoj organizaciji i bila tu propagator feminističkih težnji. Godine 1912 primila se dužnosti upravnice dečijeg doma Udruge učiteljica u Zagrebu. Na toj dužnosti je ostala do svoje smrti i toj dužnosti se predala sva. U ženskim organizacijama je radila vrlo mnogo sve dotle dok joj je to dopuštalo njeno zdravstveno stanje. Da je trpela i zbog svoga političkog ubedenja to po karakteru kakav je bio Julkin, ne treba naročito napomenuti. Svi koji su je poznavali, zadržaće je najlepšoj uspomeni. Žene sudije. Zakon o sudijama iz godine 1931 zabranjuje ženama poziv sudije. Kada je taj zakon bio još nacrt, Alijansa ženskih pokreta" je protestovala protivu ovog nepravednog isključenja žena iz jednog važnog poziva. U poslednje vreme Ministarstvo pravde je objavilo da sprema izmene u zakonu o sudijama. Stoga je "Alijansa Ženskih pokreta" preko Ženskog pokreta u Beogradu opet izvršila intervenciju kod gospodina ministra pravde. Pretsednica beogradskog Ženskog pokreta je obrazložila gospodinu ministru naše razloge i gospodin minister je pokazao puno razumevanja za naše zahteve. Stoga se nadamo da će biti izmene u zakonu o sudijama veoma povoljne za žene. Osnivanje novih Ženskih pokreta. Žene u Subotici, Čačku i Jagodini spremaju se da osnuju Ženske pokrete. Takođe će biti oživljen nekadašti Ženski pokret u Slavonskem Brodu. Irternacionalni ženski savez održaće godišnju skupštinu u našoj zemlji, i to u Dubrovniku za vreme od 22 septembra do 2 oktobra 1936 g. Provizorni program za ovu skupštinu predviđa pored uobičajenog rada po komisijama i javne skupštine sa sledećim temama: 1) Žene u industriji. 2) Žene na selu. 3) Problemi stanova. Protivu zaposlenja udatih učiteljica. Holandski parlament je pri raspravi budžeta ministarstva prosvete primio amendament da se otpuste iz službe sve udate žene učiteljice koje same ne izdržavaju svoje porodice. Godine 1934 bio je primljen zakon koji zabranje učiteljicama udaju, ali je ipak postojala nada da vlada neće dirati u položaj učiteljica koje su bile udate pre toga roka. Sada moraju i one napustipi službu da se isprazne mesta za nezaposlene učitelje. 18 organizacija udruženih u Uniji za zaštitu ženinih prava, protestovalo je - ali bez uspeha Betzy Kjelsberg. Poznata Norvežanka Betzy Kjelsberg napustila je svoj položaj kao šef inspekcije rada u Norveškoj, pošto je napunila godine službe.

132

Штампарија „ПРИВРЕДНИК", Живојина Д. Благојевића, Кнез Михаилова бр. 3. Београд Телефон 21-4&0.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ДЕЦЕМБАР 1935