Женски покрет

лују и пропадају од немања. Интересантне податке о овој појави даје Форел у својим студијама о мравима. Физичко заробљавање у извјесном моменту неотпорнијих створило је базу за двоструки морал. Без контроле и без испитивања да ли је тачно становиште да је „заробљени слабији и мање вредан“, двоструки је морал подјељен овако: један за оне који држе власт, а други за оне који је немају. Примјери тог двоструког морала испуњавају сваким даном сву нашу околину, обесхрабрују нас, убијају нам полет и уништавају сваку самосталност и одговорност; пoнижавају човјека и омаложавају његов рад и пропагирају клањање златним идолима које су створили најнижи људски инстинкти: грабежљивост и отимачина. Примјену двоструког морала налазимо у свим фазама, у свим манифестацијама људског живота: има га у просвијети, у религијама исто као у нашем алтруизму и политици; али оно што нас жене највише тангира и у чему осјећамо најдубље понижавање човјека-жене то је двоструки морал који је лишио слободе половину ч вјечанства, и који је на организму људског друштва створио три велике, гнојне ране: проституцију, њену реглементацију и трговину женама. Двоструки сексуални морал сматра срамотом и преступом исто дјело, ако га учини по доби обично млађа, гладна, непросвећена или оптерећена жена, а ослобађа сваке одговорности мушкарца ради којега постоји и проституцаја и њена реглементација и трговина женама. Ниједна од ове три појаве не постоји сама за себе, него једна безусловно изазивље другу, и гђе су н. пр. јавне куће укинуте (један дио аболиције), а дозвољене су нарочите рације на жене, њихово присилно спровођење у болнице и присилно лијечење, дух је такав да се ипак одржава трговина женама. Такав је случај код нас: стална подвођења у земљи (сваки час нас извештавају новине о томе), и одвођење из града у град или у иностранство. Најсрашнији је факат тај, што у земљама, у којима је аболација спроведена, постоји и даље жигосани кадар жена, према којима обичан мушкарац не мора имати никакве одговорности, кадар жена, који има још и ту сврху да служи извјесним установама као мамац за хватање криваца. Ко познаје проблем проституције и њене реглементације, зна да је број професионалних проститутки према цјелокупном броју

мушких становника неког мјеста увијек релативно мањи, па ипак тај релативно мањи број, рецимо, аморалних жена, служећи огромном броју аморалних мушкараца, који једини траже и одржавију промискуитет, разлог је да се жене уопште, јавно и приватно, сматрају инфериорним, а мушкарци ради ко их се та друштвена болест изродила у професију, супериорнима, (Назив: „човјек“, и „да опростиш жена“.) По Форелу 80% (а данас још више) мушкараца, који ступају у брак боловало је од било које венеричне заразе; мушкарци су резервоари те болести, а ипак се те болести зову „женским болестима". Жене се прогоне, а мушкарци слободно шетају. Да су законодавци били само логични при доношењу закона за чување народног здравља и добрих обичаја, како ли би морао изгледати закон с обзиром на мушкарце, који се користе проституцијом од своје 13 и 14 до 60 и 70 године, и то проституцијом бједне, малодобне женске дјеце, само услијед лажне и њима угодне обмане, да је и најтеже ропство жене оправдано, само ако служи њиховој угодности. Полазећи са становишта да нема никаквог научног оправдања за робовање једног човјека другом, да се кажњава онај који се проституише, а не и онај који се проституцијом користи. да се прогоне само социјално и економски слабији, т. ј. жене, сматрамо двоструки сексуални морал за ону друштвену институцију која највише смета подизању жене и која највише спречава здраво и дефинитивно решење женскога питања. Јер гђе жене имају права и могућности сваког образовања и могућност сваке самосталне зараде, а одржава се реглементирана проституција (као н. пр. у Француској), жене су још робови. Слобода самосталних и образованих жена индивидуална је, појединачно је стечена, није принцип и полазна тачка, зато је недовољна. Има земаља гђе су жене постигле и политичку равноправност, провеле у својој земљи аболицију, али су још тако мало утицале на духовну формацију мушкараца, да они траже проституцију изван своје земље (Енглези у Паризу, у страним лукама). Али има и трећи случај какав је код нас. Иако се Југословенке не смемо похвалити ни грађанским ни политичким слободама, код нас је прије свега осталога законом укинута свака реглементација (бар у теорији, иако у пракси она још цвјета!). Код нас су законом - бар у теорији изједначени полови и тиме је створена здрава полазна тачка за изградњу

4

ŽENSKI POKRET

JANUAR - MART 1936