Женски покрет

Исти је случај био и у многим европским земљама, тако да је у многим гранама индустрије број жена знатно премашио број мушкараца. У Италији на пр. почетком овога века у текстилној индустрији на 370 радница долазило је свега 100 радника а у свиларској индустрији на 800 радница 100 радника. И у Америци и у Енглеској у извесним гранама индустрије број жена знатно је већи од броја мушкараца. У Енглеској, у индустрији женскога одела на 415 961 жене долази 4.470 мушкараца; у памучној индустрији 332.784 према 213.231; у индустрији мушких кошуља 52.943 према 2.153; у индустрији чарапа 30,887 према 18.200; у фабрици дувана 15.880 према 13.090; у радионицама рукавица 19.199 према 2.756; а број разних домаћих учитеља и прецептора 144.393 жене према 50.638 мушкараца, итд. А пред светски рат жене су у Немачкој сачињавале једну трећину од свих оних који се својим радом издржавају. Beh смо напоменули да нагли пораст женскога рада почива на чињеници коју су доказале статистике свих земаља на огромној разлици у надницама између мушких и женских радника. У Сједињеним Америчким Државама 1890 год. просечна годишња зарада радника била је 498 долара а раднице 276 долара. И док је у текстилној индустрији од 1831 до 1890 год. зарада радника порасла за 38%, у том истом периоду времена зарада раднице порасла је само за 14.9%• Мушкарци су сачињавали 82,53% радништва а примали су 90.32% свеукупне зараде, а жене 14,48% радништва а примале су свега 8.45% зараде. Светски рат дошао је дакле у моменту када је већ велики број жена ушао у фазу диференцирања, наравно у капиталистички развијеним земљама, али важно је при томе нагласити да су те жене биле углавном врло слабо стручно разрађене у својој професији и да их је врло мали број претстављао квалификовано радништво. Светски рат страховито је убрзао ову неминовну еволуцију жениних позива. Он је из основа изменио и живот појединаца и живот народа. Да би заменили у пољу, у фабри, у школи, у канцеларији, у болници, мушкарце који су отишлиу рат, народи су искористили свеукупну активност жена. Није било ни једнога домена мушке активности где жене нису продрле и где се нису показале на висини свога задатка. После рата требало је заменити оне који се нису вратили и помоћи онима чија је радна способност дугим и тешким напорима била

умаљена, а требало је одговорити и захтевима повећане производње. И многе су жене продужиле свој радни живот, своје самостално привређивање; а удове и девојке које су остале неудате услед поремећеног бројног односа између мушкараца и жена, знатно су увећале ову радну војску жена. Најпосле код извесног броја жена свест о сопственим дужностима како према самој себи тако и према друштву, потреба за садржајнијим и пунијим животом, упутиле су их у позиве, у диференцирање. Резултат овога стања ствари јесте дубока промена у активности народа а за жену је то дефинитивно излажење из породичнога круга и ступање на поље друштвенога рада. Али женин рад после рата не само да квантитативно узима све веће размере, већ се и квалитативно знатно усавршава и продубљује. Недостатак стручне спреме који је од жене стварао често другоразредног радника, све више ишчезава после рата, тако да данас жена у позиву има врло често исту, ако не вишу стручну спрему од свога колеге на истом послу. Ако она често нема положај који одговара њеној спреми и њеноме раду, ово се не може увек приписати инфериорности њенога рада, већ многим другим разлозима а најпре вековно укорењеном схватању о потчињености и инфериорности жене. Одупрети се овоме продирању жена у све домене људске активности значи затварати очи пред једним од неумитних социолошких закона, или значи немати очију за тај закон. Бацимо ли сада поглед на целокупан пут жене у позиву, видимо следеће: у најстаријим временима жена претставља у погледу позива једну јединствену, хомогену групу са многобројним, разноврсним и тешким, али недиференцираним пословима, а мушкарац такође једну хомогену групу, која се бави другим, мушким пословима. У другој епоси, постоји диференцирање мушкараца по позивима, док жене остају недиференциране, сваштарке, везане строго за свој уски, домаћи, породични круг. Трећа, данашња епоха, доноси најпосле и диференциране жена, што претставља једну од најдалекосежнијих прекретница, јер, први пут у тој историји цела женска половина човечанства стиче могућност да развије све своје способности, да изађе из свога уског породичног делокруга и да постане друштвено активна у истој мери као и мушкарац. Стварно тек у овој трећој епоси доживљујемо ликвидацију оне примитивне поделе рада то поло-

АПРИЛ-ЈУНИ 1936

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ