Женски покрет

Umesto izveštaja o Kongresu Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku

I. Kongres Internacionalnog ženskog saveza koji se održao početkom oktobra u Dubrovniku ostavio je na učesnike iz naše zemlje mnogo jači utisak usled događaja, koji su se zbivali oko kongresa, nego što su mogle da ostave debate i rasprave po komisijama i referati na javnim zborovima. Sve što se dešavalo van zvaničnog internacionalnog okvira bilo je zasićeno erupcijama sa domaćeg ognjišta, i zato je bila pažnja naših delegata više okrenuta raznim etapama neozbiljne igre koju su izazvale ličnosti, koje su nasputale pod imenom »hrvatska delegacija«. Jugoslovenski ženski savez za vreme trajanja kongresa nije istupio u javnosti ni sa jednom izjavom, iako su se gomilale na njegovu adresu iz dana u dan neistine i klevete, jer nije hteo da ma kakvim postupkom pruži takozvanoj »hrvatskoj delegaciji« priliku da još potencira važnost koju je ona sama sebi davala.. Što u narednim redovima verno iznosimo ceo tok događaja i objavljujemo dokumenta, činimo to stoga da pokažemo našim ženama, kakva sredstva ne smeju da upotrebljavaju u borbi, pa bila ta borba najpravednija, jer i najpravedniju borbu uprljaju neistine i klevete kao sredstvo. Ovi redovi nisu napisani niti sa namerom da odbranimo Jugoslovenski ženski savez, jer nemamo od čega da ga branimo njegovo držanje je bilo korektno i besprekorno. Ali smatram da bi bila šteta da ne objavimo radi istorijata našeg opšteg ženskoga pokreta, sledeća dokumenta, i da ne podvučemo odmah na početku fakt da je ista ličnost, naime gđa dr. Zdenka Smrekar, koja je igrala u Dubrovniku glavnu ulogu, nekada aktivno učestvovala na skupštinama Jugoslovenskog ženskog saveza time što je na skupštini na Bledu g. 1926 i na skupštini u Subotici g. 1927 imala referate. Godine 1927 takođe se gđa dr. Zdenka Smrekar nije ustručavala da govori na javnom zboru »Ženskoga pokreta« u Zagrebu, iako je zagrebački Pokret od svoga osnivanja pa do danas veran član Jugoslovenskog ženskog saveza. Tada joj nije ni najmanje smetalo što se naziva naš nacionalni savez »Jugoslovenski«; danas joj je taj naziv tako mrzak da na njega sipa drvlje i kamenje, iako dobro zna da naš savez nosi taj naziv stoga što je organizacija u državi koja se zove Jugoslavija, kao što se svaki drugi nacionalni ženski savez zove po imenu svoje zemlje. I g-đa dr. Zdenka Smrekar takođe vrlo dobro zna da naš savez

nikada nije sprovodio i najmanju akciju koja. bi bila u stanju da vređa nacionalne osećaje njegovih članova. On ti svome radu sprovodi samo jednu tendenciju ,a ta je da udruži što veći broj žena za rešavanje takvih zadataka koji su važni za svaku nacionalnu grupu naših žena, živećih u jednoj državnoj zajednici. Uistini, nelogično bi bilo da tražimo saradnju sa ženama celoga sveta, a odričemo se saradnje sa ženama iz naše zemlje. A g-đi Smrekar su bliže žene iz Paragvaja i Peruje, nego žene iz njene domovine,. samo stoga što su se slučajno rodile kao Srpkinje i Slovenkinje. Čudnovato je i ovo: kako to da pre 9 i 10 godina g-đa dr. Zdenka Smrekar još nije sama sebe toliko poznavala da bi tačno znala da ne može sarađivati sa Jugoslovenskim ženskim savezom (a da ne govorimo o njenim ranijim periodima nacionalnog opredeljivanja), i da je tako dugo trajalo dok se nacionalno osvestila i pronašla gde joj je mesto? Ove napomene su potrebne radi boljeg razumevanja akcije »hrvatske delegacije« u Dubrovniku i radi pravilnije ocene vođe te akcije.. Cela akcija je bila na vrlo labavoj moralnoj osnovi i nije postigla očekivani efekat, naime taj da će sve strane delegacije odjednom biti ubeđene da Jugoslovenski ženski savez u Jugoslaviji ne znači ništa i da je on tako reći podvalio« stranim delegatima, kada ih je pozvao na kongres u Dubrovnik, jer Dubrovnik po izjavama »hrvatske delegacije« kao da nije u Jugoslaviji. Akcija »hrvatske delegacije« počela je neistinom i svršila se neistinom, i to je bio glavni uzrok što niko od stranih delegata nije obratio pažnju »hrvatskoj delegaciji«, i samo su Dubrovčani uživali u sprovodima, zastavama,. muzici i govorima, koji su pratili »hrvatsku delegaciju«. No, mislimo da bi ovakvu zabavu mogli imati lako i bez takvih kulisa kao što je jedan internacionalni kongres. II. Da pređemo na dokumenta. Društvo »Hrvatska žena« je uputilo najpre sledeće pismo administrativnom sekretaru Internacionalnog ženskog saveza : HRVATSKA ŽENA. Zagreb, 22 septembra 1936.. Gospođi E. A. van Veen, administrativnom sekretaru Dubrovnik Primili smo ljubazan poziv Internacionalnog ženskog saveza da uzmemo učešće na glavnoj;

50

ŽEN S K 1 1’ OKR E T

SEPTEM B A R—DE( 'EMBAR 1936